Мала и средња предузећа и предузетници представљају најефикаснији сегмент привреде у скоро свим земљама света и окосница су развоја њихових економија. Посебно значајну улогу имају у земљама у транзицији. На који начин се финансирају та предузећа код нас, колике су њихове потребе и колика је доступност алтернативних, екстерних извора финансирања, била је тема скупа у Привредној комори Србије. На конференцији су учесници поделили своја искуства и мишљења и разговарали о могућностима додатне подршке домаћих и страних институција у том процесу.
У Србији послује преко 97 хиљада малих и средњих предузећа која запошљавају преко 730 хиљада радника и учествују у укупним приходима корпоративног сектора са скоро 60% остварених пословних прихода. И поред тога, ова предузећа се углавном финансирају из сопствених извора, од оснивачког капитала власника, позајмица пријатеља и дугова према добављачима. Међутим, уместо најчешће неповољних банкарских кредита, мала и средња предузећа могу да обезбеде новац за опстанак и развој и преко специјализованих фондова. Тако фирма добија новац без камате и прилику да се пласира на друго тржиште, а фонд добија мањински удео у власништву фирме.
„Постоји значајна потреба да се повећају екстерни извори финансирања за ова предузећа, како путем банака, тако и путем инвестиционих фондова, који пружају додатни капитал за развој малих и средњих предузећа, и што је још важније, заинтересовани су за повећање њихове конкурентности, излазак на регионална тржишта и повећање укупне вредности. Фондови за своју инвестицију добијају одређено власничко учешће у компанијама, а унапред се договарају са оснивачем компаније на који начин ће своје власништво продати у периоду од 5 до 10 година“, објашњава један од учесника конференције Владимир Павловић, директор консалтинг компаније „WM Equity Partners“.
Он наводи и многе предности оваквог вида финансирања јер, како каже, увођењем инвестиционих фондова у власничку структуру компанија добија прилику да побољша своју организацију и да се спреми за излазак на регионално тржиште. За разлику од банака којима плаћате камату, уз помоћ фондова компанија може значајно да увећа своје приходе, речено је на састанку у Привредној комори Србије.
„Инвестициони фондови подстичу сарадњу компанија у које су инвестирали, тако да цео тај процес иде много брже и лакше. На крају, компанија за финансирање регионалне експанзије нема фиксни дуг који у једном тренутку мора да врати (као у случају кредита), већ стрпљење и помоћ професионалног инвеститора“, каже Павловић.
Један од основних услова да се компанија финансира из инвестиционог фонда јесте да има добар, квалитетан производ и да је власник спреман да буде део већег тима, који има много веће шансе на регионалном тржишту. Наш саговорник истиче да је Србија интересантно тржиште за улагање страних инвеститора, посебно у области иновационих технологија, али и у другим секторима, на пример пољопривреди. „Међутим“, истиче Владимир, „док земље у окружењу успевају да привуку инвестиције у износима који се мере стотинама милиона евра, Србија је тек на самом почетку овог процеса“.
Најважнија порука са конференције у ПКС „Јавно-приватни дијалог о алтернативним изворима финансирања“, јесте да финансијски систем у Србији треба да се употпуни институцијама и производима који недостају, а који би могли да подрже развој малих и средњих предузећа од тренутка њиховог оснивања до тренутка када су постигли успех и постали регионални лидери. На конференцији је закључено да постоји спремност у региону да се поделе успешна искуства и примери Бугарске, Мађарске и земаља бивше Југославије.
