На модерно опремљеном одељењу за палијативно збрињавање Опште болнице у Ћуприји путем јавног рада запослено је 10 младих лекара и медицинских техничара. Они имају између 27 и 30 година и сви су насмејани, пуни ентузијазма, воле посао за који су се школовали и жељни су да раде. Зато их, кажу, ни релативно ниска накнада од 18 хиљада динара није обесхрабрила да се пријаве за овај посао.
„Велика је ово ствар, стекла сам прва искуства у раду са пацијентима, на палијативи се бавите неким стварима о којима нисмо учили у књигама. Истовремено, стекла сам велику сигурност у раду са пацијентима, а то је нешто непроцењиво у нашем послу“, каже млада докторка Јелена Ђорђевић, која је завршила факултет пре четири године и од тада је на евиденцији НСЗ.
И Милена Спасић каже да је слала пријаве на разне конкурсе по целој Србији, али да је веома тешко наћи посао. Из тог разлога решила је да се пријави за јавни рад у болници и на тај начин остане у току са својом струком, али и да истовремено буде на оку послодавцу и тако повећа могућност за евентуално стално ангажовање у болници. Попут ње, и остале њене колеге надају се да ће по истеку четворомесечног ангажовања остати да раде у ћупријској болници.
Кристина, Андреја и Цезар су троје младих људи који због инвалидитета спадају у категорију теже запошљивих лица. Они су, такође кроз јавне радове, ангажовани да уносе податке у виртуелну библиотеку Високе медицинске школе струковних студија у Ћуприји. Није им први пут да посао проналазе на овај начин. Иако сви истичу да је то краткорочно решење и надају се што скоријем запослењу, кажу да им јавни радови омогућавају да стекну прва радна искуства, да се привикну на рад у колективу и остваре контакте који би могли да им користе приликом тражења посла.
Неждед Цоли је један од тројице људи ангажованих на чишћењу и уређењу ромског насеља Вука Врчевића у београдској општини Палилула. Овај посао му много значи, јер има породицу којој мора да обезбеди средства за нормалан живот.
„С друге стране, веома је важно ово што радимо, јер на тај начин помажемо свим људима који овде живе, да уредимо њихову околину и да им побољшамо хигијенске услове“, каже Цоли.
Његов колега Нијаз Круези сматра да је боље радити него седети код куће и очекивати милостињу. На јавним радовима ангажована је цела његова породица и новац који редовно примају као накнаду за четворомесечни рад велика је помоћ овој многочланој породици.
Овогодишњи јавни радови који се финансирају из пројекта „ЕУ помоћ теже запошљивим групама“ завршавају се 5. децембра, а према речима Мухамеда Османа, из удружења „Ромски напредак“, које спроводи јавни рад у насељу Вука Врчевића, било би добро да неки од наредних јавних радова садрже и неку врсту обуке, на којој би се полазници оспособили и за неке друге послове, не само физичке.
Закључак је да су учесници јавних радова задовољни ангажовањем и поново би конкурисали за учешће у тој мери, иако се надају да ће ускоро пронаћи стално запослење.
