Први пут се уводи јединствени појам стручњака, односно квалификованог радника. Директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић каже за РТС да ће новим законом бити олакшан одлазак и запошљавање у Немачкој, те да се може очекивати већи број заинтересованих. Најавио је да ће 1. септембра ступити на снагу и споразум са Словенијом.
Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, Мартиновић је истакао да ће почетком следеће године почети примена новог закона о запошљавању у Немачкој, али да се за сада не може тачно рећи како ће немачка страна ценити равноправност квалификација у складу са стандардима који важе у тој земљи.
„Са Немачком агенцијом за запошљавање сарађујемо у неким другим областима, а до сада у погледу овог закона нисмо имали сарадњу. Видећемо да ли ће они очекивати сарадњу са нама или ће радити једнострано, с обзиром да ће ценити и врсту квалификација и изједначност тих квалификација са њиховим стандардима и услове под којима ће наши држављани улазити у Немачку, стицати радне дозволе и радити“, рекао је Мартиновић и изразио уверење да ће новим законом бити олакшани одлазак и запошљавање у Немачкој и да се може очекивати већи број заинтересованих.
„Према том закону, грађанин може да се усели како би радио или тражио прикладан посао, није у обавези да, као у појединим земљама, првенствено има посао да би добио дозволу за боравак“, навео је Мартиновић.
Медицинско особље, возачи, радници у пољопривреди најтраженији
На питање који су послови најтраженији и најзанимљивији за наше људе, Мартиновић каже да је са Немачком најинтензивнија сарадња у области медицинске делатности.
„Медицинско особље одлази под јасним условима и не у тако алармантном броју да бисмо рекли да то може угрозити наш здравствени систем“, истакао је Мартиновић и навео да на евиденцији нерзапослених у Србији увек има 6.000-7.000 медицинских сестара и техничара, док годишње Национална служба запосли између 400-500 лица кроз сарадњу са Немачком.
„Немци су нам тражили и возаче, као и сезонске раднике у пољопривреди. Имали смо иницијативу са њихове стране да правно уредимо и сезонско запошљавање радника у пољопривреди, међутим, нисмо се договорили. Понуђени су услови које наша страна није могла да прихвати – није био дефинисан начин уплате пензијског стажа, јер у тој области у Немачкој не постоји обавеза послодавца да то уплаћује“, рекао је директор НСЗ и додао да то не значи да наши држављани неће одлазити и без тог споразума и да неће налазити неке друге начине комуникације и канале преко којих ће налазити свог послодавца у Немачкој.
Када су возачи у питању, постојала је тражња и сарадња са Немачком, али није велики број њих отишао преко Националне службе за запошљавање.
Много је лакше радити у својој земљи
Одговарајући на питање да ли је за рад у Немачкој обавезно знање језика, Мартиновић је рекао да је за медицинске сестре и техничаре обавезан најмање Б1 ниво знања језика, који не поседују многи који желе да оду у Немачку.
„Један пројекат у оквиру наше сарадње подразумева и учење језика, тако да је одређеном броју лица омогућено да се брзо обуче и припреме за посао у Немачкој“, рекао је Мартиновић.
Са друге стране, за следећу годину је најављено значајно повећање плата за медицинске сестре, што би требало да привуче велики број људи да остану у Србији.
„Много је лакше радити у својој земљи, него отићи негде у иностранство, у неизвесност. Многи одлазе, па се враћају. Према расположивим подацима, људи не остају тамо трајно, него два, три, пет месеци, па се враћају у своју земљу економски оснажени и са неким новим знањима, која користе у нашем систему“, тврди Мартиновић и упозорава да многи грађани олако прихватају примамљиве позиве за рад у иностранству.
„Људи лако одлазе, али се и лако разочарају. У Словачкој смо, на пример, имали озбиљне проблеме са великим бројем грађана који су одлазили на такав начин“, додао је Мартиновић.
Пре одласка неопходна добра информисаност
Пре одласка грађани треба да се детаљно информишу, а у филијалама Националне службе за запошљавање могу да добију информације у вези са условима рада у свакој земљи, уласка, стицања радних и боравишних дозвола, висина плата и неких прописа.
„Национална служба за запошљавање сарађује са страним послодавцима, као и са домаћим, али оно на чему инсистирамо и због чега нисмо пожељан партнер за велики број послодаваца, јесте да се уговор о раду закључи пре одласка, и то уз присуство Националне службе за запошљавање“, нагласио је Мартиновић и објаснио да Национална служба за запошљавање увек може да провери послодавца.
„У великом броју случајева можемо да пружимо информације да ли је тај пут добар и избор адекватан, а наравно на лицима је да процене да ли ће уважити наше сугестије. Чињеница је да много већи број лица у иностранство одлази посредством других канала, него путем Националне службе“, рекао је Мартиновић и додао да они који су одлазили преко Националне службе нису имали негативна искуства.
Од 1. септембра почиње примена споразума са Словенијом
Осим са Немачком, са којом наша земља интензивно сарађује, потписан је споразум и са Словенијом.
„Од 1. септембра ће тај споразум ступити на снагу. Очекујемо заиста интензивну сарадњу, зато што око 10.000 наших држављана годишње тамо добије радну дозволу“, рекао је Мартиновић.
Надлежно министарство преговара и са Катаром, Русијом и Малтом.
„И мимо закључених билатералних споразума или неких протокола, постоји законски пут који омогућава посредовање за запошљавање у иностранству“, закључио је Мартиновић.
| ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО |
