Уводну реч одржао је министар заштите животне средине у Влади Републике Србије Горан Триван, нагласивши да ће се ово министарство у наредном периоду нарочито ангажовати на решавању питања отпада у Србији, односно на успостављању система одговорног управљања отпадом, од амбалажног до опасног и историјског отпада.

„Потребно је да се освестимо и детаљно сагледамо актуелно стање у овом сегменту, не обазирући се на сложеност датог проблема. Зато ће у наредном периоду бити решавано питање регионалних депонија, питање сепарација отпада и других проблема из области управљања отпадом. Увешће се строге законитости у раду оператера, тако што ће почети одузимање дозвола свим оператерима који не послују у складу са законским прописима, што ће допринети да Србија буде чистија, здравија и освешћенија”, рекао је Триван. Овим поводом министар се захвалио рециклерима који су се ангажовали и дали свој допринос успостављању одговорног управљања отпадом. Такође, позвао је све трговинске ланце и друга трговинска предузећа да уведу наплату пластичних неразградивих кеса које су један од основних загађивача животне средине. У Србији већ постоје продавнице у склопу трговинских ланаца које су увеле овај систем, што је доказ да је наша земља на добром путу. 

„Ствари се морају мењати. Мере које предузимамо представљају делове система управљања отпадом који управо успостављамо, а у основи тог система је љубав према својој земљи, према свом народу, према својој деци“, закључио је обраћање Триван и оставио панелисти из Сектора за управљање отпадом и отпадним водама, Филипу Абрамовићу, да на крају првог панела пренесе поруку у пластичној боци, коју је добио од Јована Мемедовића и која је гласила: „Поштовани министре, пред нама је историјска шанса да очистимо наше шуме, наше реке, нашу земљу“.

У наставку конференције је око две стотине представника привредних предузећа и стручњака из области управљања отпадом, као и невладиних организација, могло да се у оквиру три панела и уз предавања стручних панелиста из приватног и јавног сектора, информише о амбалажном, опасном и комуналном отпаду.

Да ли је амбалажни отпад проблем или шанса, који је проблем решавања историјског загађења, те да ли је комунални отпад јавни или приватни? Кроз панеле смо дошли до детаљних сазнања, сржи проблема и препорука за даље поступање у сфери поменутих питања, али и кроз примере добре праксе колега из земаља које су већ прешле исти пут пре Србије. Проблем загађења пластиком је потцењен на националном нивоу, проблем све већег загађења отпадних вода као и проблем индустријског шкарта потребно је решавати корак по корак, те увести скуп нових мера на националном нивоу.

Занимљив је податак да је ниво рециклаже пет амбалаже у Србији 35-40%, а национални циљ је само 21%. Такође, у Србији се додељују само 22 евра за накнаде за збрињавање амбалажног отпада, док се у земљама у региону овај износ креће између 40 и 70 евра. Остало нам је још 3.000 тона опасног отпада који су оставила предузећа која су престала да послују. Загађени смо живом, цијанидним солима, седиментима, подземне воде су нам контаминиране, а отклањање нагомиланог азбеста је изазов за нову економију.

Горе наведене чињенице нас наводе на то да је потребно увести сет нових мера у законски оквир, унапредити рад инспекцијских органа уз помоћ разних модалитета и механизама контроле, повећати покривеност региона и сарадњу са локалним самоуправама, повећати накнаде за збрињавање амбалажног отпада, одговорност произвођача подићи на виши ниво, интегрисати неформалне сакупљаче, ревидирати дозволе за инспекторе, ојачати зелени фонд и инвестирати у исти, те следити пример добре праксе земаља које су решиле овај проблем. Један од примера је Норвешка, где већина аутомобила користи биогас, који се производи од отпадне хране.

Све наведене и многе друге чињенице нас доводе до закључка да су вода, храна и ваздух најскупљи ресурси и да је потребно проблеме ремедирати, а не санирати, те да је одговорност темељ на коме морамо градити систем управљања отпадом, како би Србија постала активна, зелена и здрава.

Конференцију су организовали Удружење индустрије отпада „Храбри чистач“, Српска асоцијација амбалажног отпада, Удружење „Инжењери заштите животне средине“ и Савез еколошких удружења „Зелена листа Србије“, уз подршку „Екостар пак“ д.о.о. и CSOnnect програма Регионалног центра за животну средину, који финансира Шведска агенција за међународну сарадњу – СИДА.