„Планирана средства које ћемо ове године пласирати реалном сектору износе 6 милијарди 550 милиона динара од којих је 550 милиона за запошљавање особа са инвалидитетом. То је добар буџет и утолико је важније да се програми добро представе послодавцима, истакао је директор НСЗ  и додао да је циљ реализација планираних средстава кроз програме код послодаваца који су ликвидни и могу да запошљавају.

Мартиновић је указао да досадашња искуства показују да је велико интересовање послодаваца за програме и средства која су намењена пре свега приватном сектору и да се Национална служба труди да програме које годинама спроводи,  редизајнира и примери потребама послодаваца, предлозима и иницијативама које добија од привредника и привредних удружења.

„Национална служба за запошљавање ове године је расписала 12 јавних позива од којих је 10 директно усмерено ка послодавцима, а два према незапосленим лицима која могу да започну сопствени бизнис. Од средстава намењених за привреду два су за јавни сектор – програми стручна пракса и јавни радови. Циљ нам је да развијамо реални сектор јер на тај начин спасавамо и јавни сектор“, казао је  Мартиновић.

Он је навео да је послодавцима олакшано конкурисање за програме,да су повећани износи субвенција за поједине програме  а да је смањен обим потребне документације коју ће НСЗ за њих прикупљати по службеној дужности од других државних органа, као и да могу за поједине програме аплицирати и електронски.

„Сва наша средства су усмерена ка теже запошљивим категоријама која без подршке државе не могу да нађу посао на тржишту рада. Зато је важно да добро сарађујемо, да имамо вишеструке користи и посао нађу теже запошљива лица а послодавци дођу до кадрова који су им потребни и при том добију државну бесповратну субвенцију уз строго придржавање уговорних обавеза, објаснио је директор НСЗ Зоран Мартиновић указујући да се до краја месеца очекује  и  да велики број  локалних самоуправа  поднесе  захтеве за финансирање Локалних акционих планова.

Градоначелник Крагујевца Никола Дашић је, истакавши значај оваквих састанака, у уводном обраћању рекао да је у Крагујевцу од 2017. године до данас повећан  број запослених за нешто више од 5 хиљада.

„Наш приоритет је стварање доброг пословног амбијента, јачање конкуренције и отварање нових радних места. Крагујевац је препознат као озбиљна и атрактивна инвестициона дестинација а то потврђују бројне реинвестиције великих компанија Јанфенга и Вакернојсона, али и долазак нових инвеститора попут Шкоде, Штадлера и још неких компанија са извесним будућим пословањем у Крагујевцу“, рекао је Дашић.  
Подсетио је да град спроводи мере подршке привреди бројним подстицајима. Између осталог и кроз подршку мерама активне политике запошљавања грађана обухваћених Локалним акционим планом запошљавања града Крагујевца, за који је, за период 2021 – 2023, издвојено 30 милиона динара. У протеклој години из тих средстава реализовано је 9 милиона, 10 милиона је планирано за текућу и 11 милиона динара за наредну, 2023. годину, казао је Дашић и додао да су то неке од стартешких активности које су усмерене ка стварању повољног пословног окружења, поред пружања шансе лицима са добром пословном идејом за започињање сопственог посла, младима којима је прво запослење, привредним субјектима који имају потребу за новим запошљавањем и новим профилима.

Форум је био  прилика да се укаже на значај директних и сталних  контаката свих актера на тржишту рада, о чему сведочи и добра сарадња Националне службе за запошљавање са послодавцима, локалном самоуправом,Привредном комором, Канцеларијом за младе и другим учесницима тржита рада.