Техничка школа „Иван Сарић“ из Суботице добар је пример како увођење правог смера у образовни програм може дати добре резултате. Средњошколци који су похађали нови смер, за бравара-заваривача, одмах су по завршетку школе сели на своја радна места, у фабрици компаније „Сименс“. Током целог школовања су два пута недељно имали практичну наставу у фабрици, где су се упознали са конкретним начином производње и производним процесом.

На иницијативу компаније „Сименс“, а због повећаног обима производње у фабрици ветрогенератора, нови образовни смер уведен је у школски програм 2014. године, и то по програму кооперативног образовања са елементима дуалног образовања. Пројекат је покренула Немачка организација за техничку сарадњу (ГИЗ), уз подршку владе Немачке и Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Специфичност у раду јесте што се практична настава обавља у школским радионицама, али и у компанијама, под надзором стручних ментора и наставника школе. Поред смера бравар-заваривач, у систему дуалног трогодишњег образовања су и ђаци који уче на смеру за индустријске механичаре.

„Програм модернизоване наставе за браваре-завариваче осмишљен је по угледу на немачки образовни систем, који је од те земље направио најјачу европску економију. Искуства из праксе у Немачкој показују да ученици који су практична знања и вештине стицали у компанијама много брже и лакше налазе запослење широм Европе”, каже Жељко Рајчић, помоћник директора за практичну наставу у Техничкој школи „Иван Сарић“ и додаје да су пре три године нови смер уписала 24 ученика. Интересовање је било велико и наредних година, па су сва места попуњена.

То не чуди када се узме у обзир да ученици који заврше овај смер могу одмах после школовања почети да раде, а постоји и могућност доквалификације за четврти степен, што отвара и могућност уписа на високу школу.

Захваљујући доброј сарадњи са компанијама, школа је омогућила праксу великом броју ученика. Селекција се врши у договору са компанијама и према њиховим потребама.

„Ове године смо веома срећни што су свим матурантима по завршетку школовања компаније у којима су обавили праксу понудиле посао, а то су: Сименс Београд, Contitech Fluid Serbia, Татравагонка братство, Грго бравар и ЦИМ-ГАС. Тренутно сарађујемо и са другим успешним фирмама“, каже Жељко Рајчић. Велики подстрек ученицима су и стипендије које добијају од појединих компанија и које зависе од успеха на крају године.

У Техничкој школи „Иван Сарић“ у Суботици ученици се образују на три смера: машинство и обрада метала, електротехника и саобраћај, а како кажу, најатрактивнији смер је информациона технологија, као и друга занимања која су тражена на тржишту рада, као што су: електротехничар рачунара, машински техничар за компјутерско конструисање и управљање и техничар мехатронике.

„На захтев Железница Србије ове године ћемо имати одељење техничара вуче - машиновођа, где је већини ученика загарантован посао у струци након завршетка школовања“, задовољно истичу у школи.

Са средњом школом најбрже до посла

Према подацима Националне службе за запошљавање у Суботици, највећи број незапослених са евиденције посао добије у Индустријској зони, где се највише траже производни радници, и то електро и машинске струке, али се запошљавају и они са било којом стручном спремом, јер су то послови за приучене раднике.

Поред тога, доста понуда за посао има у трговини, за послове продавца, касира, магационера. Незапослени могу да конкуришу и за послове возача, хигијеничара-спремачице, радника обезбеђења. Најлакше посао добијају незапослени са средњом школом, затим са основном, а најмање посла има за оне са вишом школом и факултетом. Актуелан је програм доделе субвенција за запошљавање незапослених из категорије теже запошљивих лица на новоотвореним радним местима, па подсећамо послодавце да могу аплицирати. Новчани износ субвенције је 150.000 по новозапосленом, односно 180.000 ако се запошљавају особе са инвалидитетом, радно способни корисници новчане социјалне помоћи, млади до 30 година са статусом деце палих бораца и статусом деце без родитељског старања.