Љубав према традицији и вери осећа се у свакој његовој речи, али и у делима. Специфичан по много чему, па тако и по начину вођења свог посла, Милоје Стевановић успео је заиста да споји љубав и рад, професионалност и пријатељство, услугу и уживање у даровима које даје. У последњих 15 година објавио је исто толико књига, а у припреми су још две. КМН је прави пример породичне компаније. У послу помажу сви, жена, две ћерке и зетови, као и унуци, којих је шесторо. „За сада је поштеђена само најмлађа унука Магдалена, али и она ће на лето добити своје радно место“, каже Милоје. Тако се развија породични бизнис!

Почео је у тешко време за Србију, када је земља била под ембаргом, а он остао без посла. Са 45 година и 6.000 тадашњих марака уштеђевине одлучио је да се отисне у свет предузетништва. Зебњу и страх од неуспеха лечиле су, како каже, речи његовог деде: „Уз Божју помоћ, у се и у своје кљусе“. Кроз живот и посао водили су га исправни принципи, много рада, стрпљења, посвећености послу и радницима, па је успех био неизбежан. Тај принцип подразумевао је редовно плаћање свих рачуна и плата радницима, очување првокласног квалитета робе, поштовање муштерија (Милоје увек истиче „Муштерија мора бити краљ у радњи“), као и прецизност на мери и кусуру. 

„Рецепт за успех је добар тим сарадника, стално ослушкивање гласа купаца, ред који се мора поштовати и рад који нас испуњава, као и међусобна солидарност у колективу, која се посебно код нас вреднује“, објашњава господин Стевановић.

Посао је започео у локалу од 16,5 квадрата, месту где је супруга имала биро за књиговодствене услуге. Биро је пресељен у дневну собу, а на том месту је отворена прва пиљара. „Посао је кренуо, супруга и ја смо радили по цео дан, неколико година проширивали радњу, а онда купили једну стару кућу у којој смо отворили другу радњу. Ту кућу смо стално дограђивали, ширили постепено посао колико смо могли, а затим почели да отварамо радионице за производњу готових јела, за пекарске производе, прераду меса, посластичарску радионицу. Од самог почетка смо спремали храну на традиционалан начин, праву српску трпезу за најдраже госте. Људи су то препознали, осетили укус праве, домаћинске хране без адитива и хемије и полако смо, захваљујући све већем броју муштерија, изградили мрежу од око 500 сеоских домаћинстава у околини Чачка и Драгачева од којих смо узимали млеко, воће, поврће, јаја и остале здраве производе“, описује нам Милоје ток развоја посла - полако и сигурно, уз сталну бригу о врхунском квалитету. 

Управо исправан приступ послу и људима довео је до тога да данас ова компанија у свом саставу има два супермаркета у Чачку, а у Београду специјализовану продавницу искључиво њихових, спремљених готових јела, салата, супа и чорби, специјалитета од меса и рибе, слаткиша и пецива... Припреми се око 400 јела сваки дан. Заједнички хлеб породица Стевановић дели са око 2 хиљаде људи, јер како кажу, 130 запослених и 500 коопераната са укућанима чине ову велику породицу. Да клијенти имају посебно и најважније место у раду ове компаније, говори податак да дневно имају око 4 хиљаде муштерија, а већина купује више оброка за чланове породице или колеге на послу. Купци су запослени и презапослени људи, који немају времена да спремају сарму, купус, гибаницу, колаче или торте, а желе да једу квалитетну храну. Драге муштерије су и ђаци, студенти и пензионери, јер се овде купује на меру, па се може узети и само један комад нечега. Понекад стрпљиво чекају у реду, јер знају да ће добити укусан, домаћински оброк. 

У компанији КМН ниједан радник није добио отказ, објашњава Милоје: „У нашој фирми према радницима се односимо као према својој деци и унуцима. Неки су отишли сами јер им филозофија компаније и тимски рад нису одговарали. Много смо сарадника испратили у пензију, велики број њих има и 15, 20 година стажа, то су они који су схватили да је КМН њихов, а мој само формално“.  

Оно што највише брине свакога ко се бави приватним бизнисом јесу финансије, многи уђу у бизнис са циљем да што пре зараде. Милоје Стевановић има другачију филозофију, засновану на скромној профитној стопи. Дакле, новац није основни мотив, већ, како каже, да наш народ у здрављу поједе добар залогај, јер ако се здраво хранимо имаћемо здраву нацију. Наш саговорник саветује онима који мисле да ће се преко ноћи обогатити да не улазе у приватни посао и објашњава да ће успети само онај који се послу потпуно преда. Сваку мисао допуњује народном изреком, као што је Зрно по зрно погача, камен по камен палача и оном коју наш народ од давнина зна: Ко се у коло хвата, у ноге се узда. Схватамо, све је лепо речено, само треба слушати мудре људе, искуство других и добрим мислима и делима градити свој пут. 

У послу свакога чекају бројна искушења, тешкоће, проблеми, али се кроз све то много научи и леп је осећај када видиш плодове свог рада, а Милоје прво види више од стотину насмејаних сарадника, више стотина расположених добављача, преко милион задовољних купаца годишње - за њега је све друго мање важно. Поред тога, спреман је да своје велико искуство и знање подели са онима који тек почињу сопствени бизнис, а каже да му је највећа захвалност када види да су успели јер дрво се на дрво ослања, а човек на човека, поткрепљује опет вредним мислима своје речи.  

На питање које особине човек треба да поседује да би се успешно бавио приватним бизнисом одговори нашег саговорника су врло једноставни, а опет пуни мудрости: Ради оно што знаш, оно што волиш, од јутра до сутра. Ради поштено и часно, поштуј свакога и тако ћеш и ти бити поштован од других. Не горди се и не сили, имај меру, чувај се зависти, а од свог добитка помози онима којима је помоћ потребна.

Велике, недостижне снове нема, само оне исконске, искрене - да његови потомци воле рад и труд и да у њима виде пут и начин за опстанак, чему их и сам од малена учи. Томе су и њега деда и отац учили. 

Човек из народа, породичан, једноставан, мудар, вредан, пример нам је како се развија породични бизнис, шта значи радити нешто из љубави и са исправним циљем. Његова прича, верујемо, биће инспирација многима који су на почетку или размишљају да покрену посао, а његови савети водич за успешан и срећан професионални, али и приватни живот. А то једно без другог не иде, зар не?

Битне разлике породичног бизниса у Србији и Европи

У Србији је 70 одсто породичних фирми у рукама првог власника, док у европским породичним компанијама прва генерација управља само у трећини компанија, показује глобално истраживање консултантско-ревизорске куће КПМГ. Друга генерација наследила је трећину српских фирми, а трећа генерација је на челу само 2,4 одсто предузећа.

Ситуација у Европи је доста другачија - друга или трећа генерација власника води скоро половину компанија, а 18 одсто има на челу четврту генерацију власника, према истраживању КПМГ-а спроведеном у 23 европске државе у сарадњи са Заједницом европских пословних предузећа.

„Пред породичним компанијама у Србији, као и онима у Европи, предстоје велики изазови генерацијске транзиције, односно решавање питања управљања фирмом“, оцењује ова консултантска компанија.

Већина породичних фирми (85 одсто) слаже се да су екстерни руководиоци потребни за успех предузећа, међутим, још увек нису спремни да се одрекну интерне контроле над пословањем. Узимајући у обзир разлике у политичком и економском амбијенту, као и историјским приликама, не чуди што су породичне фирме у Европи дуговечније него наша породична предузећа.

За разлику од Србије, где највећи број породичних фирми послује мање од 20 година, а чак трећина мање од деценије, половина европских компанија у власништву породица послује више од 50 година, а трећина је на тржишту од 20 до 50 година.

У Европи у категорију породичних предузећа спадају и она са више од 1.000 запослених и годишњим приходима већим од 200 милиона евра. Таквих компанија је око 18 одсто. Између 250 и 1.000 радника има 17 одсто, а мање од 50 радника има само четвртина породичних европских фирми.

Истраживање КПМГ-а је показало да породична предузећа све више послују на међународним тржиштима и да тај број константно расте последњих година. Само пре четири године ван граница је пословало 60 одсто породичних фирми, а тај број је у 2016. порастао за 16 одсто. Породичне фирме улажу у стартапове, компаније старе од једне до пет година, или у стабилна предузећа старија од 20 година, а планирају улагања у нову технологију, запошљавање и обуку…

Истраживање је урађено на узорку од 1.000 компанија у периоду од 1. маја до 30. јуна 2016. године.