Као део Националног дијалога спроводи се кампања „Бирам да се покренем“, са циљем да се младима пружи подршка да се активирају и преузму иницијативу и одговорност за лични и професионални развој.

„У циљу брже и квалитетније интеграције младих у свет рада спроводе се мере активне политике запошљавања, које се планирају кроз годишњи Национални акциони план запошљавања. Током ове године у програме и мере активне политике запошљавања укључено је 42.317 младих до 30 година старости“, рекао је на конференцији „Национални дијалог за запошљавање младих - нови приступи, нови изазови“ министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић. Он је додао да је највећи број незапослених младих укључен у мере активног тражења посла, како би се упознали са стањем на тржишту рада и обучили да активно траже посао.

„У оквиру мера које подразумевају значајнија финансијска средства која се дају послодавцу, око 3.500 младих искористило је стручну праксу, 2.902 је завршило обуку за покретање сопственог посла, а субвенцију за то је добило 846 пријављених. Анализе нам показују да предузетништво код младих треба и даље стимулисати“, истакао је Ђорђевић. Министар је напоменуо да је у току израда Националног акционог плана запошљавања за следећу годину, као и да ће се, поред већих издатака за запошљавање и преквалификацију, спровести и анализа тржишта рада у Србији, како би се тачно утврдило која занимања су потребна. С тим у вези Ђорђевић је поменуо пилот-пројекат за преквалификацију 100 младих у ИТ сектор и план да још 900 буде преквалификовано за ову најбржерастућу индустрију.

„Процене су да ће до 2020. године бити 50.000 младих који ће радити у ИТ области. Ту има простора за њих и зато треба осмислити стратегије које ће повезивати образовање младих са професијама будућности“, рекао је министар и додао да ће Влада и даље бити усмерена на оснаживање младих, креирање програма стручне праксе, подстицање предузетништва, преквалификација и других активности, које ће допринети бољем позиционирању младих на тржишту рада и смањењу незапослености.

О значају развоја ИТ сектора, увођења нових технологија и дигитализације говорио је и Ненад Поповић, министар за иновације и технолошки развој, који је истакао и да ће један од приоритета бити развој женског предузетништва.

Поповић каже да су иновације велика шанса за запошљавање младих који треба да развијају предузетнички дух још од основне школе. „Они треба да виде значај и могућности пословне примене идеја. Желимо да што више младих учествује у програмима радног стажа у предузећима“, рекао је Поповић и додао да посебно треба промовисати женско иновационо предузетништво, које је, поред повећања техничко-технолошког унапређења пољопривреде, један од приоритета.

„Знамо да многи млади ИТ кадрови учествују у развоју технолошких решења за примену у светској индустрији. Уложићемо напор да се развијају могућности за нову реиндустријализацију и нову платформу дигиталне индустрије у Србији“, навео је Поповић.

Са циљем унапређења положаја младих и стварањем разноврснијих шанси за њихово запошљавање и самозапошљавање, у нашој земљи се већ годинама реализују пројекти Немачке развојне сарадње, Швајцарске агенције за развој и сарадњу, Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва и Владе Републике Србије. Тако је кроз Немачку развојну сарадњу до сада у Србију инвестирано преко 1,7 милијарди евра, а једна од приоритетних тема тицала се управо запошљавања младих. Немачка организација за међународну сарадњу - ГИЗ бавила се унапређењем положаја младих кроз више пројеката: професионалну оријентацију, реформу стручног образовања и подстицање запошљавања младих.

Амбасадор Савезне Републике Немачке у Србији, Његова екселенција Аксел Дитман, истакао је важност усклађивања потреба привреде и младих који су или у процесу школовања или у транзицији између образовања и посла.

„Влада Србије имала је слуха за овакве идеје и веома озбиљно је приступила модернизацији образовног система, па ћемо са својим партнерима наставити да радимо на промовисању добрих примера и успешних пракси“, казао је Дитман и најавио скоро формирање установе која ће пружати подршку развоју стартапова у Србији. Он је указао да образовање треба да буде усклађено са потребама тржишта и да млади треба више да се едукују у области предузетништва, како би сами постали послодавци.

На конференцији „Национални дијалог за запошљавање младих - нови приступи, нови изазови“ било је речи и о ефектима подстицања развоја предузетништва и социјалног предузетништва, вршњачких пројеката и иницијатива, развоја хабова и инкубатора, који младима пружају шансу да реализују своје пословне идеје, али и о системским реформама, као што је увођење елемената дуалног образовања у просветни систем.

Национални дијалог за запошљавање младих покренут је пре две године са циљем да се унапреди пракса запошљавања младих кроз нове моделе и да се анализира њихова успешност.