„Свако лице које се налази на евиденцији НСЗ у овом тренутку заиста има велике шансе да пронађе посао преко Националне службе за запошљавање, уколико активно тражи посао и сарађује са својим саветником“, рекао је директор Мартиновић и нагласио да је само у првих 10 месеци ове године запослена 191.000 лица са евиденције НСЗ, што је за 9,1% више него претходне године.

Листа занимања у којима се најбрже долази до посла и даље је непромењена. То су грађевински радници, угоститељски радници и медицинске сестре, односно, када је реч о високообразованом кадру – инжењери електротехнике, информационо-комуникационих технологија, грађевине, машинства, као и доктори, лекари са специјализацијама.

„Најтеже се запошљавају неквалификовани, особе које не поседују никаква знања и вештине. На евиденцији НСЗ се налази велики број лица која немају завршено ни основно образовање, али и за њих постоје одговарајући програми кроз које се могу укључити на тржиште рада и лакше запослити, наравно уколико то желе“, рекао је Мартиновић.

Квалификациона структура незапослених на евиденцији НСЗ је врло неповољна, јер је 34% без квалификација или полуквалификовани, 50% су лица са средњом стручном спремом, док остатак чине факултетски образовани. Око 20% су млади до 30 година, док је највећи број незапослених у доби између 30 и 50 година.

Директор НСЗ истакао је да је модерно тржиште рада све захтевније, па често само формално образовање није довољно за проналазак посла, посебно ако то знање не прати и практичан рад.

„Додатна знања, која зовемо и 'меке вештине', а у која спадају познавање страних језика, најчешће енглеског, познавање рада на рачунару, поседовање одређених лиценци и специјализација, возачка дозвола, омогућавају лакши улазак на тржиште рада“, истиче Мартиновић.

Упоредо са смањењем броја лица на евиденцији, смањује се и број лица која примају новчану накнаду од НСЗ, што показује да има знатно мање отпуштања него у ранијем периоду.

„Последња исплата новчане накнаде је извршена за 29.000 лица, док је у истом периоду прошле године њоме било обухваћено око 33.000 лица месечно. У питању су технолошки вишкови, радници који су били ангажовани на одређено време или по неким другим краткорочним уговорима и изгубили су посао независно од своје воље или жеље“, објаснио је директор НСЗ.

Говорећи о активностима и надлежностима НСЗ, Мартиновић је навео да је Национална служба водећа институција на тржишту рада у Србији, али не и једина, те да постоји преко 100 приватних агенција које се баве посредовањем у запошљавању.

„Национална служба је свакако најпоузданији партнер на тржишту рада и незапосленима и послодавцима, јер не само што су наше услуге бесплатне, већ је клијентима на располагању низ програма подршке, како финансијских тако и нефинансијских.

Организујемо бесплатне обуке за лица са евиденције, при чему приоритет увек имају теже запошљиве категорије. Такође, у нашој надлежности је и професионална оријентација и планирање каријере, вођење клубова за тражење посла, организација сајмова запошљавања и много других активности. Тренутно је најактуелнији програм 'Моја прва плата', који је започет прошле а са великим успехом настављен и ове године. Намењен је младим људима до 30 година са најмање завршеном средњом стручном спремом, а управо ових дана се завршава  трећа фаза овог програма, у којој се послодавци одлучују између кандидата који су конкурисали на позиције у њиховим компанијама. Процес одабира ће трајати до краја новембра. Планирано је да се у програм укључи 10.000 лица, а конкурисало је негде око 13.000“, додао је директор НСЗ.

Када је у питању запошљавање странаца, Мартиновић је рекао да је током ове године издато преко 20.000 радних дозвола страним држављанима.

„Основни услов је да је страном држављанину претходно издата дозвола за боравак, а након тога, уолико се послодавац обрати са захтевом, страно лице може да добије и дозволу за рад. Ове године имамо нешто интензивнији прилив странаца, протекле године смо издали 13.000 радних дозвола“, рекао је Мартиновић и додао да се не ради о мигрантима, већ углавном о држављанима Кине, Турске, Русије, Индије, Украјине и Северне Македоније.

„Стране компаније које су ангажоване у Србији доводе своје људе, јер им је потребан кадар који познаје њихов матерњи језик и лако се може укључити у процесе рада“, објаснио је Мартиновић.