Данашњу конференцију у Палати „Србија“, под називом „Ми не дискриминишемо“, на којој је представљен Кодекс равноправности, свачано је у име председника Србије отворио министар привреде у Влади Србије Горан Кнежевић, истакавши да је један од приоритета рада Владе да сваки човек живи достојанствено.

„Влада је свесна да постоји проблем дискриминације на тржишту рада, а за превазилажење тог проблема потребни су нам заједничка енергија, визија и воља“, рекао је Кнежевић.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић каже да се у пракси показало да су честа кршења права радника, али за то следе санкције.

„Овај кодекс није обавезујући документ, али треба да буде део унутрашње антидискриминационе политике, која је један од елемената стицања профита, јер сигурно је да ће запослени који се осећају задовољно и поштовано бити у могућности да дају свој максимум“, рекла је Јанковићева и истакла да је Кодекс равноправности алат за компаније који ће помоћи послодавцима да одлуке приликом запошљавања, али и током самог рада, доносе на недискриминаторни начин.

„Немамо амбицију да више уопште неће бити дискриминације, ипак, закони омогућавају притужбу поверенику. Охрабрује што је око 20 успешних компанија заинтересовано за Кодекс и истичу да треба имати такав документ“, каже повереница и наводи да се често могу чути примери лоше праксе, али да успешне компаније треба да се представе и у другом светлу.

Директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић истиче да се ради на промоцији једнаких услова на тржишту рада, у чему посебну улогу има Национална служба.

„Сва потенцијално дискриминисана лица препозната су и као теже запошљиве категорије: млади до 30 година, жене, Роми, особе са инвалидитетом, деца без родитељског старања, жртве породичног насиља. Зато је држава, преко НСЗ, обезбедила субвенције које су намењене управо овим категоријама незапослених“, рекао је Мартиновић.

Жене су и даље једна од најрањивијих категорија на тржишту рада. У укупном броју незапослених више од 50 одсто су управо жене, али охрабрује податак да се оне готово у истом проценту и запошљавају и укључују у мере активне политике запошљавања. 

„Прошле године забележено је повећање стопе запошљавања жена за 8,4 одсто у односу на 2015. годину, а тај позитиван тренд наставио се и у 2017. Када је у питању женско предузетништво, и ту се бележи позитиван раст, па је у последње две године, у просеку, 1600 жена са евиденције незапослених започело сопствени бизнис. Верујем да ће тај број и ове године бити исти или већи“, истакао је директор НСЗ.

Повећање запошљавања бележи се и међу особама ромске националности, па је за првих 5 месеци ове године за скоро 28 одсто веће у односу на исти период прошле године. Мартиновић је подсетио да Роми као теже запошљива категорија имају предност при укључивању у различите обуке, јавне радове и друге програме запошљавања.

„Тренутно је на евиденцији незапослених око 14.000 особа са инвалидитетом и бележимо смањење стопе незапослености за 8 одсто у односу на претходни период. Апелујем на послодавце да искористе програме и мере намењене за запошљавање ОСИ“, нагласио је Мартиновић.

И председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж сматра Кодекс алатом који ће послодавцима бити користан у поштовању домаћег закона, али и међународних прописа. Привредна комора Србије подржава концепт друштвено одговорног пословања и у том смислу веза бизниса са препорукама Кодекса може допринети бољим условима рада и привређивања.

Конференција је била прилика и да се промовишу примери најбоље праксе остваривања равноправности у јавним и приватним предузећима, попут „Хемофарма“, ДДОР осигурања, „Горења“, „Afrodit Mode Collection“, Винарије „Алексић“ и других.