Узроци повећања броја оболелих од рака су све већи број становника, продужен животни век и стил живота модерног човека. На светском нивоу подаци говоре да су, према оболевању и умирању од рака, најучесталије локализације рак плућа, дојке и дебелог црева. У Србији годишње се у просеку открије око 36.000 нових случајева рака, док за годину дана умре више од 20.000 људи. Међу мушкарцима предњаче рак плућа, дебелог црева и простате, а међу женама рак дојке, дебелог црева, плућа и грлића материце. Србија се међу 40 оцењиваних земаља Европе сврстава у групу земаља са средњим ризиком оболевања и налази се на 12. месту, али и са високим ризиком умирања од малигних болести у Европи, па је на другом месту, одмах после Мађарске.

Значај превенције

Превенција заузима кључно место у свим здравственим програмима, као изузетно делотворан приступ у контроли малигних болести, а научна истраживања указују да око 30% свих смртних исхода од малигних болести настају као последица пушења дувана, прекомерне телесне тежине, неправилне исхране, недовољне физичке активности и конзумације алкохола, док се на више од 80% свих малигних болести може утицати модификовањем и елиминацијом ових фактора ризика. Конзумирање алкохола повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре, а свака претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, повећава ризик од добијања свих врста рака коже. Сваки десети случај рака је последица неке инфекције.

У Србији су 2013. године донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који би требало да значајно смање оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора.

Развијање здравих животних стилова, мотивисање грађана за правовремено обраћање лекару и коришћење доступних ресурса здравственог система, кључни су савезници у успешној борби против рака.