Да ли вам је познат онај осећај када сте у гужви, око вас много људи, у центру сте дешавања, а некако опет сами? Е, тако је мени изгледало некадашње Чумићево сокаче, а данас Belgrade design district, када сам после неколико година поново крочила на ово место. У самом центру Београда, одмах прекопута Палате „Албанија“ или прекопута Дома омладине, место у које вас води неколико путева са различитих страна, а опет као да све протиче поред њега. Са малим бројем становника, али одабраних, и тек понеким гостом са истанчаним укусом, оним најзахтевнијим, који се не плаши да проба нешто ново и који воли кад је нешто другачије од стандарда.

Чувено Чумићево сокаче, први тржно-занатски центар Београда, почело је да живи још у прошлом веку и тада је било сигурно најпосећеније место, али временом је некако заборављено и остављено. А онда, како сваком велеграду и доликује, и Београд је добио своју дизајнерску четврт, за шта се још 2010. године побринула група врхунских дизајнера. Данас у овом центру углавном можете да видите радње у којима се продаје ауторска мода, дизајнирана одећа, ципеле, шешири, аксесоари, уникатни уметнички предмети. Све то је скупље него у другим тржним центрима, али зато купујете аутентичан комад, оригиналан, уникат.

Кренула сам у потрагу за нечим што се у мору оригиналних ствари спакованих у око тридесетак радњи опет издваја. Око мене старе кућице, али опет свака „пресвучена“, радње су креирали сами дизајнери, као и своје комаде, осликани зидови, стари, репарирани намештај, чак су и кесе у које вам пакују робу посебно осмишљене.

Попуцали плочник у приземљу води ме у малу радњу, скривену од погледа, некако завучену. Схватила сам касније да њој погледи заправо и нису потребни, поред свих мириса и укуса које има. На табли стоји „Spice up shop“, у излогу поређане стаклене тегле са црним поклопцима. Све исте, а толико различите, свака има јединствен садржај, а многе од њих само овде можете наћи у целом Београду.

Морате признати да код нас нема много места где можете да купите зачине за које, на пример, чујете на популарним каналима о кувању. Кад слушам те врхунске, светске куваре увек помислим: „Па да, могла бих ја то, али где да нађем све те зачине?“ Сад знам! Овде, у скривеном Дизајн дистрикту.

Улазим у радњу. Зачини из целог света на једном месту. Збијени на полицама. Разних боја. Можемо само да наслутимо какву магију праве када их на прави начин употребимо.

„Добар дан. Изволите, слободно погледајте, пробајте, помиришите. Све што вас занима питајте“, каже ми продавац. И то не обичан продавац, јер сам у једносатном разговору, пошто нисам могла да напустим тако брзо ово савршено место, сазнала да је он власник ове јединствене продавнице зачина.

Муштеријама које су улазиле причао је приче о зачинима, а неки нису изашли без поклона. „Волим да поклањам. Знам да се добро добрим враћа. Мени се сви купци враћају баш због таквог односа, волим са њима да разговарам, да их посаветујем, али и да учим од њих“, каже ми Дејан Зуровац, који је своју љубав према интернационалној кухињи претворио у породични посао и у Београд донео укусе читавог света.

Затар, сумак, бахарат, ђавољи бибер, шарени бибер са цветовима... само су неки од зачина који се могу наћи у „Спајс апу“. Има ту и мирођије, шафрана, коријандера, слачице, пимента, шећера са ђумбиром и поморанџом - за оне са истанчаним укусом. Заступљени су зачини са Блиског истока, из Јужне Америке, Африке, Медитерана, али и са домаћег простора. Можда би вам се и оно што не волите да једете допало ако бисте употребили неки од ових зачина, а Дејан нам из искуства каже да је пасуљ са шафраном одличног укуса. Пробаћемо.

„Неспојиво је спојиво. Важно је имати идеју, експериментисати и стално откривати нове укусе“, додаје он. Његове муштерије често и коментаришу да их зачини инспиришу да пробају нова јела и увек нове и другачије комбинације укуса.

Његова прича почела је у Њујорку, где је живео неколико година и имао прилику да проба храну најразличитијих кухиња света. Као велики љубитељ других култура често је путовао, а пријатељи су му углавном тражили да им са тих путовања донесе зачине којих код нас није било.

„Тако сам и одлучио да почнем да се бавим овим послом. Позајмио сам новац и уз помоћ родитеља отворио ову радњу. Овде у Дизајн дистрикту је у том тренутку била најприхватљивија цена“, прича нам Дејан.

О благодетима зачина и начинима на које се користе учи свакодневно, из књига, а највише од људи који долазе код њега у радњу и за које каже да не само да много питају већ много и знају. Тако је сазнао да цимет утиче на боље расположење, а кумин на смањивање килограма, као и да бибер појачава дејство неког зачина, дајући му додатну ноту и укус.

Зачине углавном увози, али све чешће набавља и од домаћих произвођача. Сваки производ је врхунског квалитета, јасно је декларисан са обележеним роком трајања. А ко купује код њега? Професионални кувари, мушкарци који воле да кувају, жене које воле да експериментишу у кухињи, странци који највише купују домаћу млевену паприку и босиљак, а најзанимљивије му је било кад је једна бака тражила тогараши зачин, то га је збунило док није открио да је живела у Јапану.

Када је почињао није било посла, дешавало се да целог дана да не уђе ниједна муштерија, али како каже, није хтео да одустане иако није знао да ли ће успети. Признаје, требало је много стрпљења, али је радња почела да ради када се проширио добар глас. Дејан се труди да свој посао стално развија и унапређује, па се тако у радњи нашло и шест нових зачина, попут асафоетиде, хавајске вулканске соли или тимут бибера, којег зову и грејпфрут бибер, због свежег укуса цитруса. План му је да почне да се бави производњом и сам прави зачинске мешавине.

Магија из Србије

Из радње са зачинима пут ме је одвео до још једног предузетника, који се бави врло необичном производњом и продајом хладно цеђених уља и природне козметике. Зашто необичном? Због тога што су у питању уља од коштица шљиве, кајсије, лешника, мака, ораха, а у радњи „All Nut“ пронаћи ћете и брашно од тих састојака, као и сирће од купине или малине.

Мирослав Стојановић прича да се раније нису бавили тим послом. Дошли су на идеју да направе нешто ново, другачије, а опет да је везано за Србију и сировине које даје наша земља. Сами све производе и процес је веома компликован.

„Прво све коштице морају добро да се очисте, оперу, измрве и доведу на одређени ниво сувоће за цеђење. Имамо још неке посластице, попут путера од уља кајсије и шљиве у комбинацији са црном чоколадом. Уља се користе као салатно-десертна уља, у исхрани за слатка и слана јела“, објашњава Мирослав и додаје да он највише воли уље шљиве које је одлично за колаче, док сланим јелима потпуно измени укус.

Веома чести купци у њиховој радњи су странци, јер су ови производи у иностранству много скупљи. Наравно, и међу суграђанима имају сталне клијенте, па истичу да су задовољни послом.

„У почетку су сви мислили да је сулудо то што радимо, да људи неће бити спремни да прихвате необичне, нове ствари. Али ето, успели смо, на овој локацији смо већ пет година“, задовољно каже Мирослав.

У компанији раде технолози, али и фито-арома терапеут који им помаже код израде природних козметичких производа. До сада су развили преко 40 производа оригиналних рецептура, а планирају још много тога новог да убаце у асортиман.

Радња „All Nut“ још један је од разлога да када шетате центром престонице обавезно свратите у некадашњи Чумић, а данас познату Дизајн четврт Београда.