Драган Варагић је професионални предавач и мотивациони тренер, пре свега у областима пословне примене интернета, посла и запошљавања. Едукацијом се бави од 1991. године, од 1998. предаје област примене интернета, у формалном је систему едукације од 2003. године, а годину касније постаје и саветник из области пословне примене интернета. Већ десет година на свом блогу пише о проблемима студирања и посла.

Човек са таквим искуством дао нам је одговоре на важна питања: како тражити посао, шта је потребно да урадимо да лакше дођемо до посла или започнемо сопствени бизнис, колико је важна пракса и сталан рад на себи, а открива нам и многе важне мисли које крије књига „Како до посла у 21. веку + 444 савета за успешну каријеру“.

Повод да напише књигу било је велико интересовање за текст у коме се бави темом посла и запошљавања, а који је за само месец дана постао један од његових најчитанијих текстова, са највећим бројем лајкова. Тада је схватио колико је ова тема интересантна и колико је људима потребно подршке и одговора на бројна питања.

Последњих годину и по дана други тираж књиге дели се по свим средњим школама у Србији, преко Невладине организације за подстицање предузетништва „Живојин Мишић“. У склопу ове акције у школским центрима држе се и мотивациона предавања на тему савремених проблема едукације и доласка до посла, да би се средњошколци мотивисали да прочитају ову књигу и пронађу свој прави пословни пут.

Књига „Како до посла у 21. веку + 444 савета за успешну каријеру“ говори о томе колико је важна едукација на путу до посла, како променити устаљена размишљања о послу у Србији, како превазићи изговоре и узети ствари у своје руке. Већина компанија не тражи само радника који има формално образовање и није довољно само оно што је написано у радној биографији.

„Не треба само да тврдите шта знате, већ да то и демонстрирате“, каже наш саговорник. Он додаје да то што сте завршили факултет није довољно знање да будете атрактивни на тржишту рада. Личне вештине су сада најважнији фактор за долазак до посла. Компаније данас траже да размишљате брзо и тако решавате и проблеме, да имате добру комуникацију и умете да радите у тиму, да брзо усвајате знање, способни сте да доносите одлуке и пре свега знате да одвојите битно од небитног. Код свега овога је важно да имате самопоуздање, а оно се, према речима нашег саговорника, стиче праксом на послу. Пракса се најлакше и најбоље стиче у мањим фирмама, где се не ради само један посао, већ неколико различитих. У књизи је објашњено како можете и сами да увежбате ову вештину и будете сигурнији у себе.

„Не постоји сигуран посао већ само сигурно знање“, тврди Варагић и понавља да је практичан рад најбитнији. На послу се данас траже професионалне вештине, односно конкретно знање потребно за обављање одређеног посла у компанији, а за такве вештине је потребна и школа и искуство.

„Како већина младих данас нема искуства за послове за које су завршили школе, а те исте школе и факултети не дају применљива знања - фирме све више у апликацијама за посао траже одређени спој личних, односно преносивих вештина, а то су заправо личне вештине, које не зависе од пословне позиције. Ако сте, на пример, тимски играч, то ћете бити на било ком послу. Постоји неколико десетина преносивих личних вештина које су важне за квалитетно обављање посла, од којих су најважније - завршавање започетог посла, брзо усвајање непознате материје и њена примена у послу, као и фокусирање на резултате“, истиче Варагић. Он додаје да фокусирање на најважније аспекте материје коју учимо доводи до тога да се знање брзо усваја, што је једна од најважнијих особина квалитетних радника данас. Тада се не губи време на споредне ствари, а када се фокусирамо имамо довољно времена да научимо све што нам треба да бисмо посао урадили како се то иначе очекује.

Књига се састоји из неколико области, а њен значајан део објашњава настанак светске кризе формалне едукације и начине како ће се у наредним годинама овај проблем решити. У том контексту, читаоцима су веома корисни савети како да се у постојећем систему едукације поставе према учењу у основној и средњој школи и како да се одабирају начини едукације средњошколаца и факултетлија на такав начин да се дође до потребних знања и ветина које не продукује актуелни систем едукације. Посебан фокус је и на промени размишљања у правцу развоја личних вештина и базичних знања, од развијања емоционалне интелигенције до развитка тзв. финансијске интелигенције.

„Доста коментара читаоци дају у вези са посебно обрађеним поглављем о будућности пензионих система, с обзиром на горући проблем промене модела пензија због недостатка средстава, а услед све већег броја старијих особа. У том контексту је веома важан објашњени концепт универзалног основног прихода (Universal Basic Income), као веома вероватно решење проблема пензија и других социјалних давања државе“, наглашава аутор.

У данашње време за велики број послова, нарочито преко интернета, није толико важно где живите, а велике су и могућности за рад онлајн. Велики је и број нових занимања, а уколико имате таква интересовања, постоје и различите школе, семинари, формалне и неформалне едукације из тих области, само је важно добити праву информацију. Најважније је да откријемо оно у чему смо добри, где можемо да покренемо своју креативност. Уколико мислимо да не можемо сами да покренемо неки посао, постоји могућност удруживања знања, прављења тимова који добро функционишу и допуњују се. Код проблема тражења посла веома је важно да смо конкурентни на тржишту, да је посао који знамо да радимо тражен и актуелан и да га има у понуди.

„Највећи проблем код нас је страх од неуспеха. Плашимо се уласка у нешто што нам је непознато, а пре свега да у томе не успемо. Највећа је снага и искуство уколико умеш да устанеш кад паднеш. Пример су нам бројни успешни људи у Србији који су сигурно имали много успона и падова у свом послу“, саветује Варагић и додаје да се данас посао ради, не одрађује се и да сигурног посла више нема, већ је сигурност у знању и искуству.

Због тога је важно да се негује предузетничка култура и да наша деца од малих ногу уче да буду предузетници. С тим у вези књига „Како до посла у 21. веку + 444 савета за успешну каријеру“ прошле године доживела је специфично друго издање у 3.000 примерака, које је штампано уз помоћ НВО „Живојин Мишић“ и подељено средњим школама у Србији. Циљ је био да се млади упознају са реалним потребама овог века и подстакну да раде на себи, стичу нова знања и вештине и тако утичу на бољу и успешнију економију и друштво у будућности.

Питали смо нашег саговорника каква је будућност фриленсера у Србији, људи који раде различите послове од куће? Варагић објашњава да ова врста радног ангажмана, у коме се ради за фирму а да особа није запослена у тој компанији, постоји у нашим крајевима од почетка 21. века. Са развојем интернета, у последњих 15 година, све већи број људи у Србији бави се фриленсингом, радећи за фирме у Србији или било где у свету.

„Процена је да преко 100.000 особа у нашој земљи на овај начин зарађује за живот, с обзиром да је веома повољно и једноставно отиснути се преко интернета и конкурисати за различите послове преко сајтова који представљају светске берзе послова. Веома је погрешна претпоставка да преко интернета може да се дође само до ИТ послова и да су једино они добро плаћени. Листе најатрактивнијих послова преко највеће светске берзе послова UpWork.com показују да су у свету веома тражени бизнис асистенти (администрација), правници, преводиоци и други послови“, каже Варагић.

Књига „Како до посла у 21. веку + 444 савета за успешну каријеру“ је првенствено намењена онима који су дошли до сазнања да треба нешто да промене у свом начину посматрања данашњих потреба на послу, да би се до тог посла дошло. Аутор каже да особе које још немају свест о томе да размишљање о послу из прошлог века није актуелно, морају чути бар део приче о променама које су се десиле, да би се заинтересовале за ову књигу и да им не би деловала бајковито. Најзахвалнија циљна група су родитељи, који због жеље да помогну својој деци веома брзо усвајају потребу за променом начина размишљања о послу. Такође, књига је намењена и средњошколцима, студентима, али и едукаторима - наставницима, професорима који би требало да разумеју потребе времена и на тај начин и преносе своје знање.

„Испоставило се да главна циљна група - особе које немају посао, најмање купују ову књигу. Разлог није цена књиге, већ њен садржај и смисао, а то је да је тешко прихватити чињеницу да смо за неке неуспехе у животу можда сами криви и да сами можемо да неке ствари променимо и прилагодимо се тренутној ситуацији на тржишту рада. Такође, они који мисле да се до посла долази само преко везе имају негативне коментаре, а било је и старијих људи који су писали да је књига добра и поучна, али да није за њих. То је опет вид изговора“, прича нам Варагић.

С друге стране, они којима се допада књига у њој налазе потврду своје одлуке и почињу да раде на себи да би остварили своје пословне циљеве, без обзира да ли раде посао за плату или за проценат од зараде или власништва.

Када је реч о плановима, а с обзиром на велико интересовање за ову тему, одлучено је да се осмисле и направе одређени нови видео-семинари, усмерени посебно на потребе родитеља, студената и едукатора. На интернету ће се ускоро појавити и бесплатни снимци предавања на теме које су обрађене у књизи, а односе се пре свега на ученике и професоре.

„Суштина књиге је да престанемо са изговорима, фокусирамо се и узмемо ствари у своје руке“, закључује Драган Варагић.