Привреда мора да расте и да се развија, а наш задатак је да том расту обезбедимо људе који могу да га испрате, рекао је  Боснић и додао да када се ствара више прилика, послодавци унапређују услове рада и подижу квалитет понуђених послова, а то је најбољи начин да грађани добију више шанси и за запослење и за промену посла.

Суштина заокрета лежи у једном од могућих начина на који се људи могу посматрати као капитал. Да се у њих систематски улаже и да се држава и привреда заједно труде да увећавају вредност људског капитала у Србији, истакао је Боснић.  У пракси ће то значити  дубље повезивање НСЗ са компанијама, од бржег мапирања потреба до циљаних програма обучавања и задржавања радника, навео је Боснић.

Директор НСЗ наглашава да тржиште рада више не трпи пасиван приступ и да је потребно благовремено реаговање на несташицу стручних кадрова, флуктуацију запослених и брзе промене у пословном окружењу. Изазови више нису ограничени само на процес запошљавања. Они укључују мотивацију, едукацију и задржавање радне снаге. Зато је нужно заједничко деловање државе и привреде,наводи он.

Боснић истиче да се та логика наставља и након запошљавања и да НСЗ планира да континуирано прати прилагођавање и развој запослених, као и еволуирајуће потребе послодаваца. „Само континуираним праћењем и подршком можемо обезбедити стабилно и одрживо тржиште рада“ каже Боснић. 

Истовремено, директор НСЗ упозорава да је прошло време дуготрајних, једном за свагда дефинисаних решења. Убрзане технолошке и геополитичке промене чине дугорочно планирање несигурнијим него раније. Сви заједно, држава, компаније и радници морамо бити спремни да се мењамо и прилагођавамо. Политике и програми морају бити модуларни, итеративни и мерљиви, са спремношћу да се брзо коригују, истакао је Боснић.

НСЗ покренула је серију састанака у већим градовима, са Привредном комором Србије, локалним самоуправама и послодавцима, како би се усагласили око приоритета тржишта рада и боље искористили постојећи ресурси, уз паралелно унапређење положаја радника.

У разговорима које је до сада Боснић водио са компанијама из свих привредних грана, као доминантне теме издвојиле су се недостатак стручних кадрова, висока флуктуација и потреба за додатним програмима обуке. Као одговор, НСЗ појачава сарадњу са послодавцима на циљаним преквалификацијама и доквалификацијама, моделима учења кроз рад и програмима задржавања, ослоњеним на податке о конкретним вештинама и профилима који недостају.

План за наредни период је да НСЗ, заједно са локалним самоуправама и привредом, наставља да развија програме који треба да омогуће лакше запошљавање, јачање компетенција и боље позиционирање радне снаге, уз фокус на повећање вредности људског капитала као кључног фактора дугорочне конкурентности.