Забележен је напредак у укупно осам од 12 области које се узимају као параметри за напредак. Индекс глобалне конкурентности сматра се једним од најважнијих показатеља конкурентности једне земље и служи за њено рангирање код кредитора и потенцијалних инвеститора. Вредност индекса добија се комбиновањем података из међународних база и резултата из анкете која се спроводи међу привредницима.

Коментаришући добар резултат Србије, министар финансија Душан Вујовић каже да инфлација више није проблем и да ће макроекономски показатељи бити још бољи, јер је много тога урађено после резултата који су приказани у овогодишњем глобалном индексу конкурентности. Као пример за то наводи учешће јавног дуга у БДП-у за који су коришћени резултати с краја прошле године од 74,1 одсто, док је сада тај проценат нижи и износи 64 одсто.

„Очекујем да следеће године резултати буду знатно бољи и да напредујемо за двадесетак места. Такође, очекујем да привредни раст Србије следеће године буде између 3,5 до 4 одсто, а наредних година би то повећање могло да достигне и до 6 одсто“, каже Вујовић и додаје да очекује и побољшање кредитног рејтинга наше земље.

Министар је нагласио да је у првих осам месеци 2017. године остварено 84 милијарде динара суфицита, што је за око милијарду евра боље од плана који је договорен у разговорима са ММФ-ом.

„Прецизно смо и квалитативно планирали. Све је остварено мерама и у оквиру прихода и расхода, па је тако што се тиче расхода остварена уштеда од око 18 милијарди динара, а у питању су расходи који се односе на плате, пензије и оперативне трошкове. Наставићемо тако, а посебно ако се има у виду да почињемо са свеобухватном реорганизацијом и трансформацијом пореске управе која ће побољшати ниво прихода“, нагласио је Вујовић. Он је закључио да сва енергија треба да буде усмерена на привлачење великих инвестиција у Србију.

Јелена Жарковић Ракић, директорка Фондације за развој енономске науке (ФРЕН), истакла је да је Србија на светској листи најбоље рангирана у стубовима који покривају области здравства и основног образовања.

„Посебно смо напредовали у оним стубовима који највише значе за конкурентност једне земље, а то су: макроекономско окружење, тржиште рада, високо образовање и обука, софистицираност пословања, инфраструктура и развијеност финансијског тржишта“, наглашава она.

Када је реч о макроекономском окружењу, забележили смо за 31 место бољи пласман у односу на прошлу годину, а тај раст је забележен због реалних показатеља, а то су нижи ниво дефицита буџета, виши ниво националне штедње и раст кредитног рејтинга. Скок од 14 места на листи бележи се због боље ефикасности тржишта рада услед ефеката новог Закона о раду, јер анкетирани привредници говоре да је лакше и запошљавање и отпуштање радника, кажу и да је боља сарадња између послодаваца и радника и виде јачу везу између плата радника и њихове продуктивности. Високо образовање и обуке су област у којој се Србија померила за 10 места, а као разлози се наводе квалитет образовног система и бољи приступ интернету у школама.

Софистицираност пословања је такође једна од области где је забележено побољшање, па је захваљујући већој спремности да се делегира доношење одлука, квалитету локалних добављача, развијености кластера и софистицираности производног процеса, наша земља забележила бољи пласман за 21 место. Србија и даље бележи најлошије резултате када је реч о ефикасности тржишта добара, институцијама и софистицираности пословања, иако је стање у тим областима боље него раније..

Према истраживању Светског економског форума, највећи проблеми за пословање су висина пореза и приступ финансирању. Трећи проблем за привреднике је неефикасна државна бирократија, па онда корупција.

Светозар Танасковић, истраживач ФРЕН-а, указао је да су и земље у окружењу забележиле повећање индекса и да једино Румунија бележи пад, док Македонија није укључена у рангирање због недовољно података. Он додаје да је, када је реч о окружењу, само Босна и Херцеговина лошије позиционирана на листи у односу на Србију.

Иначе, на првом месту по индексу конкурентности већ девету годину заредом је Швајцарска, са вредношћу ИГК од 5,86, који је иначе повећан у односу на прошлу годину, на другом месту су САД, које су престигле сада трећепласирани Сингапур, док је на последњем 137. месту Јемен. Када је реч о осталим земљама, на врху листе истиче се још Хонг Конг, који је забележио скок за три места и сада заузима шесту позицију.

Станка Пејановић, председница Српске асоцијације менаџера, указала је да су макроекономска и политичка стабилност земље најзначајније за привреду, као и предвидивост привредног амбијента.

„Управо позитивни помаци у макроекономској стабилности, о којима смо чули, шаљу позитиван сигнал привреди, али још увек много мора да се уради, посебно у области софистицираности пословања, где смо остварили најнижи резултат“, истиче она.

Коментаришући овогодишње резултате, директорка УСАИД Пројекта за боље услове пословања Драгана Станојевић каже да они указују и на чињеницу да је једна од највећих препрека већој конкурентности српске привреде и даље ограниченост извора и доступности финансирања малих и микро предузећа.

„Наставак започетих реформи у области јавне управе и инспекцијског надзора и проширење избора финансијских производа и отварање тржишта за небанкарске финансијске институције значајно би допринело томе да Србија буде виђена као пожељна дестинација за инвеститоре, а српска привреда буде истински конкурентна у односу на њој сличне земље у региону“, истиче Драгана Станојевић.

Србија је и прошле године напредовала за четири места на листи конкурентности и тако се у извештају за 2016. нашла на 90. месту међу 138 земаља.