У складу са развојем дигиталне технологије и интернета, у данашње време су нам доступне велике количине информација и чини се да је могуће врло лако и веома брзо доћи до информација које су нам потребне. Оно што се доводи у питање је њихова поузданост, као и кредибилитет извора информација.
Многи од нас приступају информацијама на интернету некритички, без посебног промишљања о евентуалној поузданости и тачности. Када говоримо о планирању каријере, посебно је важно добро се инфомисати о свим релевантним садржајима у вези са конкретним планом (нпр. избор образовног пута и занимања, могућности за усавршавање, запослење, евентуална промена занимања), али и задржати критички приступ према добијеним информацијама.
Како да превазиђемо ове изазове, како да се заштитимо и како да на правилан начин користимо интернет као извор информација?
Критички приступ, односно вештина критичког мишљења може бити од великог значаја када трагамо за информацијама које су нам важне. Критичко мишљење је способност сагледавања ситуација из различитих углова, не ослањајући се само на један извор информација, не водећи се емоцијама, не одбацујући одређену идеју ако нам не иде у прилог и сл.
Развијањем критичког мишљења и учењем да постављамо питања и преиспитујемо садржаје на које наилазимо постајемо активни у тражењу одговора, не само пасивни примаоци информација и самим тим постајемо отпорнији на ризике из дигиталног света, којих је нажалост све више.
Пласирање неистинитих и непроверених информација се дешава из различитих побуда, било да је у питању маркетиншки потез појединца или групе или дезинформисаност, односно неупућеност појединаца који шире непроверене информације. Намера не мора бити нужно лоша, али непроверене, нетачне информације свакако могу бити веома штетне.
Зато је јако важно нагласити значај промишљања и преиспитивања информација до којих долазимо, а на основу различитих критеријума, односно питања која можемо себи поставити.
Која су то питања која је потребно поставити када трагамо за информацијама које су нам важне?
Можемо кренути од преиспитивања тога коме је информација намењена, ко је пласирао информацију, ко ће имати непосредну корист од тога, који су извори и др. Затим, на ком сајту је објављена информација, да ли је објављена само на једном или на више њих; када је објављена, односно када је информација последњи пут ажурирана, да ли постоје противречне информације и сл.
У том смислу пожељно је проверити:
- поузданост информације - од кога потиче, односно да ли се налази на поузданом интернет сајту (нпр. да ли се ради о сајту школе, факултета или се ради о неком комерцијалном сајту и сл);
- аутора текста, колико је то могуће – нпр. да ли је аутор наведен, колико је аутор текста стручан за тему коју је обрадио, да ли је навео литературу или изворе;
- истинитост и објективност информације – да ли је информација објективна, истинита или садржи субјективно мишљење аутора, који је разлог пласирања информације (едукација или продаја - нпр. да ли је конкретна интернет страница намењена едукацији о одређеној теми или промовисању и продаји производа и сл.), када је текст објављен (проверите датум објављивања текста и када је последњи пут ажуриран);
- квалитет садржаја – какав је квалитет текста, да ли има правописних грешака (што може да указује на површност аутора), да ли је стил писања у складу са садржајем (нпр. да ли се користи превише неформалан речник за озбиљну тему итд.).
Шта конкретно можемо да урадимо? Ево неколико идеја:
Можемо копирати наслов текста или реченицу, односно део реченице, ставити под наводнике, „налепити“ у веб-претраживач и тако проверити да ли се такав текст појављује на више интернет страница, да ли се конкретна информација на различитим сајтовима подудара, затим проверити датуме објављивања, ауторе и сл. Стављање одређених речи под наводнике је корисно и за утврђивање колико се често одређен појам, израз или реченица појављује на интернету, што може да укаже на исправност информације. Фотографије у вези са одређеном темом можемо претраживати на одговарајућем претраживачу (нпр. Google Images); претраживање звучних записа је могуће према називу фајла; за проверу видео материјала требало би проверити, уколико је могуће, ко је поставио садржај и обратити пажњу на коментаре у вези са конкретним видео-записом ради потенцијалног додатног сазнања на основу коментара. Свакако, не треба се ослањати само на коментаре - њих треба такође примити са резервом, односно информацију треба покушати проверити и на други начин.
У зависности од тога коју информацију тражимо, разликује се и степен опасности од прихватања исте без икакве провере и преиспитивања. На пример, уколико се информишемо о условима уписа на факултет можемо доћи у реалну опасност да пропустимо одређене временске рокове или не стигнемо да прикупимо потребна документа за аплицирање уколико су информације о томе пласиране погрешно, а ослањамо се на информације из једног извора (нпр. ослонили смо се искључиво на информације са форума који обрађује ту тему). Такође, потребно је да користимо већи број извора информација не само ради провере одређеног податка, већ и ради тога да не пропустимо значајну информацију – рецимо, уколико тражимо посао, а пратимо огласе само са једног сајта, можемо пропустити неке прилике за запослење.
Коначно, веома је важно не прихватати информације које нађемо на интернету „здраво за готово“. Изворе информација је потребно критички проценити, информације је потребно прикупљати и упоређивати како би се на основу поузданих информација могле донети релевантне одлуке за каријеру. Штавише, критичко процењивање извора информација, прикупљање већег броја података и њихово упоређивање треба да постане навика – не само за каријерне изборе већ и за друге животне одлуке. У целини гледано, што је већи значај одређене информације за нас лично, већа је потреба да је темељно проверимо, како не бисмо дошли у ситуацију да пропустимо повољну прилику или направимо избор који нам мање одговара.
