Право на новчану накнаду остварује се под условима и на начин прописан Законом о запошљавању и осигурању за случај незапослености (“Службени гласник РС” бр. 36/09…49/21). Закон се примењује почев од 23. маја 2009. године.
Обавезно осигурање за случај незапослености је део система обавезног социјалног осигурања грађана којим се обезбеђују права за случај незапослености на начелима обавезности,узајамности и солидарности.
Законом о доприносима за обавезно социјално осигурање (“Службени гласник РС” бр. 84/04….44/21) прописано је да су обвезници доприноса за осигурање за случај незапослености:
- запослени;
- изабрана, именована и постављена лица која остварују разлику зараде, односно плате;
- лица која обављају привремене и повремене послове по уговору;
- лица која остварују накнаду зараде по закону који уређује финансијску подршку породици са децом;
- лица која остварују накнаду зараде по закону који уређује обавезно здравствено осигурање;
- предузетници;
- оснивачи, односно чланови привредног друштва;
- други осигураници, у складу са законом који уређује систем обавезног осигурања за случај незапослености.
Обавезним осигурањем обезбеђују се права за случај незапослености, и то:
- новчана накнада;
- здравствено осигурање и пензијско и инвалидско осигурање у складу са законом;
- друга права у складу са законом
Право на новчану накнаду
Право на новчану накнаду има незапослено лице које је било обавезно осигурано за случај незапослености најмање 12 месеци непрекидно или са прекидима у последњих 18 месеци. Непрекидним осигурањем сматра се и прекид осигурања краћи од 30 дана.
Незапослени има право на новчану накнаду у случају престанка радног односа или престанка обавезног осигурања, по основу:
- престанка радног односа отказом од стране послодавца, у складу са прописима о раду, и то:
- ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла, у складу са законом, осим лица која су се, у складу са одлуком Владе о утврђивању програма решавања вишка запослених, својевољно определила за новчану накнаду или посебну новчану накнаду
- у већем износу од висине отпремнине утврђене Законом о раду,
- ако запослени не остварује резултате рада, односно нема потребна знања и способности за обављање послова на којима ради; - престанка радног односа на одрђено време, привремених и повремених послова, пробног рада;
- престанка функције изабраних, именованих и постављених лица, уколико није остварено право на мировање радног односа или накнаду плате, у складу са законом;
- преноса оснивачких права власника, односно члана привредног друштва;
- отварања стечаја, покретања ликвидационог поступка и у другим случајевима престанка рада послодавца, у складу са законом;
- премештаја брачног друга, у складу са посебним прописима;
- престанка радног односа у иностранству, у складу са законом, односно међународним споразумом.
Незапослени коме је радни однос, односно осигурање престало његовом вољом или кривицом, односно ако је радни однос престао својевољним опредељивањем за отпремнину, новчану накнаду или посебну новчану накнаду по одлуци Владе о утврђивању програма решавања вишка запослених, у већем износу од износа отпремнине утврђене Законом о раду, може остварити право на новчану накнаду ако поново испуни услове из члана 66. овог закона ( Напомена НСЗ: оствари нови стаж у трајању од 12 месеци непрекидно или са прекидима у последњих 18 месеци).
