О праву незапосленог на новчану накнаду, као праву из обавезног осигурања за случај незапослености, одлучује се у поступку прописаном Законом о општем управном поступку (“Службени гласник Републике Србије“ бр. 18/16 и 95/18-аутентично тумачење).
Право на новчану накнаду је лично право и поступак се покреће захтевом странке који се подноси филијали Националне службе за запошљавање у којој је лице пријављено на евиденцију незапослених. После увођења у евиденцију, а по престанку обавезног социјалног осигурања, незапослени се упућује да поднесе захтев за новчану накнаду. Пријава на евиденцију и подношење захтева, у правилу, се врше у просторијама Националне службе. Изузетно, због епидемиолошке ситуације изазване ЦОВИД-19 заразном болешћу, прва пријава на евиденцију и подношење захтева могуће је извршити и достављањем пријаве и захтева на адресу електронске поште надлежне филијале.
Поступак по захтеву спроводи се у филијали, а решење ( одлуку по захтеву) доноси директор филијале као првостепени орган.
Рок за доношење решења од стране првостепеног органа, ако се о захтеву одлучује у поступку непосредног одлучивања је 30 дана од покретања поступка, односно 60 дана, ако се по захтеву не одлучује у поступку непосредног одлучивања.
Свако решење којим се одлучује по захтеву незапосленог за новчану накнаду садржи упутство о правном средству којим се странка обавештава да ли против тог решења може да изјави жалбу, назив органа коме се жалба изјављује, назив органа коме се жалба предаје и у ком року, као и начин на који се жалба може изјавити.
О жалби може да одлучује првостепени орган из разлога прописаних одредбама чл. 162. до 166. Закона о општем управном поступку, и против тог решења може се такође изјавити жалба.
Ако првостепени орган сам не одлучи по жалби, исту са списима предмета и одговором на жалбу прослеђује другостепеном органу на решавање.
Другостепени орган може да одбаци жалбу која није благовремена, није дозвољена, коју је изјавило неовлашћено лице или која није уређена у року који је орган одредио. Ако жалбу не одбаци , другостепени орган може одбити жалбу, поништити решење у целини или делимично и сам одлучити о управној ствари, поништити решење и вратити предмет првостепеном органу на поновни поступак или га изменити.
Решење којим се одлучује о жалби издаје се у року од 60 дана од када је предата уредна жалба.
Против другостепеног решења није могуће изјавити жалбу. Странка која је незадовољна овим решењем може покренути управни спор пред Управним судом у Београду у року од 30 дана од дана пријема другостепеног решења.
Странка има право да непосредно другостепеном органу изјави жалбу због “ћутања управе”, ако првостепени орган није издао решење у законом одређеном року.
