Нека деца још од „малих“ ногу знају чиме ће се бавити, те следе свој сан. Такви појединци ипак не чине већину. Многи се одлучују на основу талента који поседују или љубави према одређеној професији. Ипак, има много неодлучних или недовољно информисаних, који имају мање или веће потешкоће у доношењу одлуке о будућем занимању.
Велику улогу у одабиру будуће школе и професије имају и родитељи, па се многи одлучују да наставе њиховим путем и да их наследе. Међутим, знамо и да велики број има потешкоће у доношењу одлуке чиме ће се бавити. Управо онима који су неодлучни дајемо неколико савета који им могу олакшати избор.
Први корак је детаљно информисање о врстама средњих школа и факултета, као и смеровима који се у њима изучавају и занимањима за које припремају. Свако занимање тражи пожељан склоп способности, особина личности и интересовања важних а често и пресудних за успех у тим областима рада, тако да би ученици требало да размисле о својим интересовањима и склоностима, «јаким» и «слабим странама» у погледу школског успеха из појединих предмета, као и неким личним особинама.
Тако би, на пример, будући ученици економских школа и факултета требало пре свега добро да се сналазе са рачунањем, да воле да раде са бројевима, док је за будуће ученике медицинских школа веома важно да осим стрпљења, сталожености и потребе да помажу људима, поседују предзнања из хемије и биологије. За успех у области електротехнике потребне су развијене нумеричке способности, као и снажно интересовање за технику и информатику. Архитектонска струка подразумева развијене способности схватања просторних односа, успех у техничком цртању, као и изражена естетска и техничка интересовања.
При избору средње школе и факултета поред склоности и интересовања треба сагледати и могућности запослења. Идеална ситуација је међу траженим професијама на тржишту рада пронаћи за себе инспиративно занимање. Уз љубав и склоност према физици и астрономији лакше је, рецимо, пронаћи запослење као професор физике него као астрофизичар. Ко воли хемију и добро му иде тај предмет, може да размисли о профилу фармацеутски техничар и фармацеут будући да се ради о образовним профилима који су тражени већ дужи низ година. Брже се запошљавају и стручњаци за финансије, инжењери електротехнике, информатике, машинства, математичари, наставници страних језика, лекари с одговарајућим специјализацијама и сродна занимања на нивоу високог образовања. У тражена занимања спадају и занатска занимања попут столара, фасадера, армирача, а занимања са којима може да се започне сопствени бизнис и пристојно заради су и обућар, кројач, инсталатер.
Будућим средњошколцима али и нешто старијима добар извор информација може бити "Водич за избор занимања", доступан на сајту Националне службе за запошљавање у виду електронског водича али и као ПДФ. Ученици у Водичу, који су припремили психолози Националне службе, могу пронаћи информације о осам широких група занимања, које се даље гранају на укупно двадесет група. За сваку област су наведени услови у којима се ти послови обављају, млади могу сазнати које особине и способности су важне за рад у одређеној области, коју врсту послова одређена група подразумева, односно која су то карактеристична занимања, тј. образовни профили у трогодишњим и четворогодишњим средњим школама, а поменута су и занимања која захтевају факултетско образовање или високу школу струковних студија.
Уколико се ученици још увек нису определили коју врсту средњих школа ће стављати на „листу жеља“, у Водичу постоје три врсте упитника самопроцене. Један број упитника је за професионална интересовања, где млади могу да се определе да ли ће попуњавати комплетан упитник или појединачне упитнике који се односе на различита, бројна професионална интересовања. Помоћу друге врсте упитника ученик може одредити своје „јаке стране“ (оно што му више „лежи“, где показује боље резултате), а трећи упитник служи за размишљање о својим особинама личности, које су у вези са одређеним занимањима и могу бити значајне за успех у њима. Електронски Водич повезује кратке описе занимања у систему средњег стручног образовања са професионалним способностима и „јаким странама“ ученика, те на основу резултата млади могу сазнати о којим занимањима би требало да се детаљније информишу.
Уколико остане још недоумица, прва адреса би требало да буде школски психолог. Али за савет могу да се обрате и психолозима - саветницима за планирање каријере, односно за каријерно информисање у филијалама Националне службе за запошљавање. При Националној служби у Београду, Нишу, Новом Саду, Крагујевцу, Јагодини, Чачку, Шапцу, Сремској Митровици, Кикинди, Панчеву, Зрењанину, Пожаревцу, Зајечару постоје и Центри за информисање и професионално саветовање (ЦИПС), где могу добити бројне информације о свету рада, образовања, запошљавању и планирању каријере.
