Већина људи је искусила трему у различитим ситуацијама, било да је у питању упис у школу или на факултет, тражење посла или неки други важан животни догађај. Тражење посла може бити веома стресно искуство, почев од претраживања огласа за посао до позива на разговор код послодавца. Трема, односно страх од негативног исхода, се може јавити и пре разговора за посао, а кулминирати пред сам интервју. Размишљањем о томе шта се све лоше може десити на интервјуу, можемо увести себе у стање узнемирености и умањити шансе за добро представљање својих квалитета послодавцу.
Трема на разговору за посао може бити:
- блажег интензитета – тзв. стимулативна или позитивна трема не умањује ефикасност на разговору за посао, већ делује стимулативно и мотивишуће;
- јачег интензитета – може да умањи ефикасност на разговору за посао и често је прате физиолошке манифестације као нпр. сушење грла, подрхтавање гласа, муцање, знојење руку, бол у стомаку, убрзан рад срца и губитак даха услед тога итд.
Како се може превазићи трема која је сувише јаког интензитета?
Увежбавање разговора са послодавцем, реалистична очекивања од себе и позитивно размишљање могу бити добри начини превазилажења јаке треме.
Увежбавање разговора за посао
Одличан начин превазилажења треме је увежбавање разговора са послодавцем. Пре свега, можете пронаћи на интернету питања која послодавци често постављају и припремити се како бисте што боље одговорили на њих. Можете вежбати пред огледалом да бисте имали увид у то какво вам је држање тела, гестикулација, изрази лица, али и снимити и преслушавати своје излагање.
Потражите помоћ и од укућана или пријатеља – замолите их да вас слушају (могу бити у улози послодавца и постављати вам питања) и вежбајте пред њима. Од њих можете добити повратну информацију и тако стећи бољи увид у свој наступ. Што више будете вежбали, стицаћете рутину и већу сигурност, ојачаћете самопоуздање, што ће вам знатно олакшати сналажење на правом интервјуу за посао.
Одмерено понашање је битан део вашег представљања. Пожељно је концентрисано слушати питања и одговарати сталожено, водећи рачуна и о својој невербалној комуникацији (подразумева комуникацију говором тела, гестикулацијом, изразом лица, погледом, ритмом и тоналитетом говора, тј. гласношћу итд.). Водите рачуна о држању тела, седите окренути ка саговорнику, гледајте послодавца у очи, али тако да то делује природно и опуштено. Имајте у виду да и уредност и облачење могу утицати на слику о вама на инитервјуу. Пословно одевање може учинити да се осетите сигурније и показати да сте мотивисани за посао.
Реалистична очекивања од себе
Не очекујте од себе да будете савршени на разговору за посао, јер то делује демотивишуће и може вас блокирати – нереална очекивања од себе свакако вас могу оптеретити и појачати страх. Уколико направите грешку, схватите је позитивно у смислу информације шта је потребно поправити, јер нико није непогрешив. За почетак је довољно рећи себи „није било лоше“. Добро размислите о томе шта је било добро, а шта бисте могли поправити код свог излагања. Такође, увек имајте на уму да ваш субјективни доживљај себе у некој ситуацији не мора нужно да значи да су вас тако и други тако доживели, осим ако вам то јасно не саопште. Због јаке треме ваш лични доживљај сопственог наступа може бити такав да помислите да сте оставили много лошији утисак него што је то реално. Осим тога, важно је да размислите о свему, дозволите себи да погрешите и да се због тога не осећате превише лоше. Немојте говорити себи да не смете погрешити, да следећи пут мора све бити савршено, јер се тако можете деморалисати. Уместо тога, реците себи да ћете се више потрудити и дати све од себе да следећи пут буде боље.
Позитивно размишљање
Важно је да размишљате позитивно и на тај начин дате себи најбољу шансу да се добро представите, јер размишљање о томе шта све може кренути лоше по вас на разговору за посао, односно како можете подбацити у свом представљању, вам само може повећати трему. Већ сам позив на разговор за посао би требало доживети као успех, јер то значи да су ваша радна биографија и компетенције оставили добар утисак на послодавца.
Уколико разговор за посао не крене жељеним путем, не паничите већ се концентришите на даљи ток разговора. Обично ништа није толико страшно да се у наредном делу интервјуа не може поправити. Штавише, узнемиреност услед грешке може више да поквари утисак него сам пропуст који је можда чак остао непримећен.
Уколико након интервјуа ипак стекнете утисак да ће исход бити негативан, промислите о вашем наступу како би наредни интервју био успешнији. У случају да сте направили грешку приликом излагања, немојте се стално враћати на размишљање о томе како је то могло да вам се догоди. На тај начин себи још више одмажете јер додатни осећај кривице може негативно да утиче на вашу слику о себи и да вам пољуља самопоуздање.
Свако искуство, па чак и непријатно, је изузетно значајно и треба га схватити као део процеса учења и личног напредовања. Сваки разговор за посао вам пружа значајну прилику за стицање искуства које ће вам помоћи да будете сигурнији у себе, самопоузданији и успешнији на неком наредном разговору за посао.
Увек имајте у виду да вас грешке не одређују, нити су оне мерило ваше вредности. Размишљајте позитивно и трудите се да радите на себи колико год је то могуће. И најважније, верујте у себе.
Неколико практичних савета:
- Трема може да изазове сушење грла. Понесите воду и избегните конзумирање слаткиша, хладних или газираних напитака пред сам интервју, како вам то не би правило проблем.
- Пред сам интервју, уколико вам је то потребно, урадите вежбу дисања. Удахните дубоко кроз нос, затим задржите дах неколико секунди и издишите полако. Поновите неколико пута. На овај начин можете значајно смањити напетост и убрзан рад срца.
- Када почне интервју, трудите се да дишете полако и дубоко и причате спорије него иначе. Тако ћете послодавцу деловати сигурније и бићете у прилици да чујете себе и пратите своје мисли.
- Уколико се дешава да вам дрхте руке када сте напети или осећате нелагодност када су вам руке слободне, пробајте да у руци држите оловку како би се дрхтање мање примећивало и како би вам руке биле нечим заузете.
- Имајте у виду да су преко пута вас људи, са својим врлинама и манама. Нико није савршен – нисте ни ви, али нису ни они. Уколико то будете имали на уму током разговора, биће вам лакше.
- Припремите се што боље можете. Добро се информишите о компанији али и о самом радном месту за које конкуришете. Такође, добро проучите и прилагодите своју радну биографију и промислите о томе како бисте одговарали на могућа питања о себи, свом радном искуству и плановима за будућност.
- Размислите о томе која бисте питања ви могли да поставите послодавцу: шта вам је најважније да сазнате о конкретном послу, условима рада, могућностима напредовања итд. И наравно, прилагодите питања врсти посла за коју конкуришете.
- На крају, поставите себи питање: „Шта је најгоре што може да се деси?“ Када размислимо о томе да и најлошије искуство на разговору за посао свакако није нешто најгоре што може да нам се догоди, када промислимо о томе шта су наши приоритети и шта нам је најважније у животу, долазимо до тога да грешку сагледавамо као искуство и могућност за лични раст и развој. На овај начин можемо значајно смањити интензитет треме и бити опуштенији пред разговор за посао.
Дакле, добро се припремите, не очекујте од себе да будете савршени, размишљајте позитивно о свему што је пред вама и покушајте да што боље представите себе и своје квалитете. Не заборавите да бодрите себе, подижите своје расположење и дух. Пред вама је пут пун изазова, заслужујете подршку, пре свега сопствену.
