Главни извођач је била Агенција за образовање „Академија“ из Чачка, а часови су одржавани у београдској школи „Софтлајн“, где су полазницима уручени и сертификати о завршеној обуци, у присуству организатора и предавача.

Предавач основног пакета информационих технологија у школи „Софтлајн“ Јелена Вујошевић наводи да је обука обухватила познавање Windows-а, интернета, програма Excel и Word, као и основе програма Paint.
„Веома сам задовољна овом групом и тиме како су они све савладали. То су углавном људи средњег доба, а неки од њих ни немају своје рачунаре. Били су доста активни, радили су одично у групи, међусобно су се договарали, а сарађивали су и после предавања. Задавала сам им доста задатака, заједно смо учили и вежбали. Била сам им увек на располагању, могли су да ми се обрате мејлом и путем телефона“, каже Јелена.

Мира је као текстилац радила око 18 година, а затим 10 година „на црно“. Јелица је била запослена у некадашњем „Беку“ као технолог у производњи, а након 15 година и затварања предузећа радила је разне слабије плаћене послове. По мишљењу инструкторке, обе су се показале као врло добре ученице. Код куће имају рачунаре, међутим, до сада су користиле само интернет и Фејсбук. Како кажу, обука је била добар ветар у леђа, сада знају да пишу текстове и попуњавају табеле, а потрудиће се и да наставе са учењем и усавршавањем. Уколико буде прилике, волеле би да их Национална служба поново укључи у неки сличан курс, јер нису у могућности да тако нешто саме финансирају. У међувремену ће се ослонити на своје ћерке, које доста добро користе рачунаре, мада никад немају времена да уче своје родитеље. Сматрају да би било добро када би сада нешто радиле, па да повежу теорију и праксу и искористе ново знање. С обзиром да обе имају проблеме са кичмом, због чега не могу дуже ни да седе, ни да стоје, надају се да ће им НСЗ помоћи у проналажењу посла примереног њиховим радним способностима.

„Имао сам почетно информатичко знање, које сам на обуци побољшао. Користио сам интернет код куће, а сада сам научио да користим и програме Word и Excel. Колико ћу моћи то своје знање да искористим, зависиће од посла. Претпостављам да ће ми сертификат помоћи у тражењу посла, јер 90 посто фирми има рачунаре и послује на тај начин. До сада сам радио на више места, током 6 - 7 година, негде сам био пријављен, а негде не“, прича Ивица, још један од курсиста.

Извођач обуке, Агенција за образовање „Академија“ из Чачка, сарађује са Националном службом још од 2004. године. У почетку су организовали само информатичке обуке, основне и напредне, а од 2008. у понуди имају и језичке обуке, као и разне преквалификације и доквалификације из области грађевинарства, електротехнике, машинства...  

„Наша школа има одобрење надлежног министарства за сваки програм обуке намењен особама са инвалидитетом. Од 2010. смо успели да акредитујемо преко 155 таквих програма, при чему се акредитација не односи само на Чачак, као матично седиште школе, већ и на разне друге градове по целој Србији. Више од 10 година сарађујемо и са београдском школом Софтлајн, која нам пружа подршку у специјалистичким информатичким обукама. У сарадњи са НСЗ смо само у последњих 5 година извели преко 150 обука. Ова институција је једина у земљи одмах препознала наш рад на неформалном образовању одраслих. Времена су се променила, 2014. је изашао нови Закон о образовању одраслих, издата су и подзаконска акта, а сада нашу школу још чекају акредитације свих осталих програма, не само за особе са инвалидитетом, како бисмо постали јавни актер образовања одраслих, чија би свака исправа и сертификат имали тежину јавне исправе“, објашњава електроинжењер Драгана Грбовић, власница и директорка ове агенције.  

По њеним речима, НСЗ је веома захтеван наручилац посла, али баш због тога што су критеријуми Националне службе тако оштри, самим тим је и „Академија“ ојачала и изградила своје капацитете и кредибилитет на тржишту Србије.