У двадесетак градова Србије 400 породица је опредељено за хранитељство и у њима је збринуто 600 деце, али тај број, нажалост, бележи тенденцију раста, а самим тим расте и потреба за хранитељским породицама. Предност хранитељству, у односу на збрињавање деце у домовима, дата је због тога што се детету на тај начин обезбеђује адекватно породично окружење у коме ће расти, развијати се, васпитавати, образовати, оспособљавати за самосталан живот, пратећи своје потенцијале.

Присутнима су представљени начин и услови под којима се постаје хранитељ, помоћ државних институција у материјалном погледу али, још и битније, помоћ у обављању хранитељске улоге у смислу подршке од стране саветника за хранитељство, стручног тима ЦСР и ЦПСУ и других институција у складу са потребама.

Већ искусни хранитељи, који су присуствовали трибини, изнели су своја искуства, што је приближило појам и значај хранитељства, а закључак је: „Хранитељство није посао, хранитељство је љубав коју имате и можете да пружите“.

Са овог скупа упућен је позив заинтересованима да се обрате центрима за социјални рад, центрима за породични смештај и усвојење, а наредна трибина најављена је за октобар.