„Задатак Савета је израда стратешког плана социјалне заштите града Ваљева. У Савет су изабрани људи од струке, из свих релевантних институција, од којих ћемо добити све потребне податке, представници невладиних организација и удружења грађана која се баве социјално угроженим категоријама. У наредних неколико месеци члановима Савета предстоји обиман посао прикупљања података у сагледавању социјалне ситуације и анализирање Одлуке о социјалној заштити града Ваљева. Одлука је добра, али је ми морамо проширити неким новим правима. Настојаћемо да идентификујемо и нове циљне групе, како бисмо новим планом све обухватили и како ниједна рањива група не би била изостављена“, рекао је Радоица Рстић, председник Савета за интегралну социјалну политику.

Израда Стратегије биће под менторингом професорке психологије Бранке Павловић, експерта у области социјалне заштите са значајним искуством у изради бројних стратешких докумената. Професорка Петровић била је ангажована и на изради Стратегије социјалне заштите града Ваљева 2008-2012. године.

„На основу онога што колеге из Ваљева прикупе и обезбеде из својих установа и институција, ја ћу направити анализу и пресек актуелног стања у области социјалне заштите. Заједно ћемо формулисати визију будуће социјалне заштите, опште и посебне циљеве и мере које ће се спроводити. Све то мора бити усклађено са законима Републике Србије, а са садржинске стране мора бити релевантно за Ваљево и за решавање питања грађана Ваљева. Приметила сам да код већине људи постоји убеђење да се социјална заштита заснива на пружању социјалне помоћи, пре свега материјалне помоћи, а то је само један сегмент. Кључно је развити сервисе у граду који ће олакшати живот особама са инвалидитетом, породицама са децом са сметњама у развоју, женама које су жртве насиља и другим рањивим групама. Ваљево већ има солидно и богато искуство у развоју ових услуга, али сада треба да видимо какве су потребе“, рекла је Бранка Павловић и додала да све треба да се уклопи и са реалним могућностима буџета, као и да се процес прати и контролише.

„Не може се само написати документ и бити тиме задовољан, него мора да се спроводи, да се сваке године прегледа и да се види шта се урадило и шта треба да се коригује. Такође, није реално очекивати да се користи за град и грађане примете одмах, али већ након годину дана примене неке промене би требало да буду видљиве и да постоје показатељи да је нешто учињено на корист грађана“, истакла је професорка Павловић.