Основни циљ је стварање интернационалне мреже за размену знања о социјалним предузећима, која ће укључити градове, општине, стручњаке, непрофитне организације и институције.

Национална служба за запошљавање - Филијала Ниш учествовала је на два панела. Први је био посвећен тржишту рада и запошљавању и на њему су учествовали Бобан Матић, директор Филијале Ниш НСЗ, Анто Јанковић из подгоричког Центра за економски просперитет и слободу, Јан Водератски из Амбасаде Републике Словачке у Србији, Марија Радовановић из ГИЗ-а и Александар Милићевић, директор ПКС - Регионалне привредне коморе Ниш.

„Заиста је добро што имамо позитиван тренд на тржишту рада у Нишу када је смањење незапослености у питању, али је још значајније што пад незапослености прати и пораст запошљавања и све веће интересовање послодаваца за запошљавање особа из категорије теже запошљивих, путем програма и мера активне политике запошљавања које спроводи Национална служба за запошљавање“, истакао је Бобан Матић у уводном панелу посвећеном тржишту рада и запошљавању.

Други део форума био је посвећен социјалној инклузији и социјалном предузетништву. Изнета су искуства о раду и функционисању социјалних предузећа из Словачке, Словеније, Хрватске, Португалије, Мађарске, Румуније и Италије, као и прилике у овој области у нашој земљи.

Искуства НСЗ када је у питању социјална инклузија теже запошљивих лица изнео је Владан Крстић, пи-ар Филијале Ниш.

„Пораст интересовања за предузетништво и јачање предузетничке иницијативе уопште је предуслов за развој и социјалног предузетништва. Млади људи се све више интересују за покретање сопственог посла, тако да је то свакако један индикатор који показује да има одређеног помака по том питању“, истакао је Крстић.

Према Републичком Заводу за статистику, у Србији послује близу 1.200 социјалних предузећа, од чега највише задруга (65,6%) и удружења грађана (23,7%). У социјалним предузећима запослено је око 10 хиљада лица, а ангажују и око 20 хиљада волонтера. Скоро 17% запослених у сектору социјалних предузећа су лица из угрожених група. Међутим, ту има доста простора за унапређење, посебно када се поледају подаци о броју и значају ових предузећа у Европској унији.

У Европској унији данас послује два милиона социјалних предузећа, што је готово 10% од укупног броја фирми које учествују са 4% у креирању бруто друштвеног производа и имају преко 100 милиона корисника услуга.

Општи закључак форума је да би се развојем социјалног предузетништва омогућило отварање нових радних места на којима би биле запослене особе које припадају групама теже запошљивих и тиме значајно поправио њихов положај у друштву. Осим остварења општих социјалних циљева постигао би се још један циљ – средства за овај вид социјалне помоћи, предвиђена у буџету државе, покрајине и локалних заједница би се могла ослободити и преусмерити на реализацију других пројеката значајних за заједницу.