Мађарска Служба за запошљавање у оквиру пројекта “Развој Националне службе за запошљавање 2“ има задатак да успостави контакте и сарадњу са пограничним службама за запошљавање, у циљу заједничког конкурисања за ИПА пројекте прекограничне сарадње.

Представници суботичке филијале НСЗ присуствовали су отварању Сајма образовања у Сегедину, на коме се представило више од 70 учесника - средње школе, више школе и факултети, институције за образовање одраслих, као и послодавци који су на лицу места приказали послове којима се баве.

Након сајма уприличена је посета сегединској филијали Службе за запошљавање. Упоређујући рад мађарских колега са искуством наше службе, уочавају се разлике само у начину организације рада, броју запослених и висини средстава која су усмерена на мере активне политике запошљавања, јер веома мали број послодаваца не користи субвенције, захваљујући фондовима ЕУ.

Гостима из Србије представљен је сајт мађарске Службе за запошљавање, односно виртуелно тржиште слободних послова, планови за унапређење система, као и онлајн пријављивање незапослених, када нису у могућности или немају потребу лично да се јаве, односно разговарају са својим саветником.

Представљени су и јавни радови, који имају велики удео у запошљавању угрожених категорија на тржишту рада. Послови који се обављају путем јавних радова прилагођени су захтевима локалних самоуправа. Средства која се издвајају за јавне радове од 2011. године порасла су са 64 милијарде форинти на 270 милијарди форинти, колико ће бити потребно за 2015. годину.

Директор суботичке филијале Душан Торбица говорио је о глобалној потреби за социјалним иновацијама и нагласио да је евидентно да постојеће моделе економског и друштвеног развоја треба иновирати, јер тренутни инструменти нису довољни за постизање постављених циљева.

„Више нису довољне само технолошке и економске иновације, морамо увести и социјалне иновације“, рекао је Торбица, који је социјално предузетништво описао као предузимање пословне иницијативе која остварује социјалне циљеве (циљеве за заједничко добро), а не личне циљеве, коришћењем пословних инструмената на начин да не штети окружењу (околини), што је кључна економска и социјална иновација социјалног предузетништва.