О проблематици положаја младих на тржишту рада, могућностима додатног побољшања и прилагођавања стручних профила младих људи потребама савременог пословног света, разговарали су министар омладине и спорта Вања Удовичић, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић, директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић и председница Студентске конференције универзитета Србије (СКОНУС) Маргарета Смиљанић.
Том приликом, министар Удовичић је истакао да је за пут до постизања заједничког циља, а то је додатно унапређење положаја младих на тржишту рада, кључно управо партнерство са њима. Он је рекао да Министарство омладине и спорта слуша младе људе, прати њихове потребе и делује управо у складу са тим.
- Драго ми је што је данас са нама и СКОНУС, јер је учешће младих у процесу доношења одлука кључно како би они били задовољни крајњим резултатом. Због тога су нам од драгоценог значаја овакве конференције, како бисмо из прве руке чули глас младих, чиме су задовољни и где виде простор за унапређење. Влада Србије посебан значај придаје младим људима, јер свака инвестиција у младе и образовање значи инвестирање у будућност – рекао је Удовичић и поручио да су млади наш највећи капитал.
Панелисти су истакли да се, након економске рецесије из 2020. године, домаћа привреда врло брзо вратила на стопе експанзивног раста које је имала закључно са 2019. годином. Према речима министарке Кисић Тепавчевић, пандемијска криза није негативно утицала на тржиште рада у Србији, јер је 200.000 људи са евиденције Националне службе за запошљавање добило посао у претходном периоду. Она је навела је да је више хиљада незапослених до 30 година добило различите подстицајне мере државе за запослење.
- Много тога је урађено, почев од тога да је 5.770 младих имало директну финансијску подршку за самозапошљавање или додатне обуке. Поносни смо на програм „Моја прва плата“, јер је 9.000 младих имало прилику да добије своју прву плату и резултат после првог циклуса је да је 90 одсто њих рекло да је итекако задовољно добијеном приликом, док је 80 посто њих изразило жељу да остане и ради ту где су и добили своју прву плату – навела је министарка и нагласила да су послодавци задовољни већином кандидата, због чега је започет и други циклус овог програма са нових 9.000 младих који ће добити прилику да раде.
Директор НСЗ Зоран Мартиновић је известио да је стопа незапослености младих људи у Србији у последњем кварталу прошле године била за 3,7 процентних поена мања у односу на исти период 2020. године, из чега се, како је истакао, види да је њихов положај на тржишту рада поправљен.
- Број млађих од 30 година на евиденцији Службе је тренутно 96.000, а 2014. године их је било 196.000. Данас у укупном броју незапослених лица, млади учествују са 19 посто, али је проценат запошљавања много већи него раније и ми можемо да видимо у регистру обавезног социјалног осигурања да они имају посао - рекао је Мартиновић и навео да млади у Србији на посао у просеку чекају годину и седам месеци, али и да се они са траженим занимањима готово и не појављују у евиденцији НСЗ.
Директор Националне службе је поручио да се слика на тржишту рада значајно променила, с обзиром на то да, када је реч о будућим електроинжењерима, машинцима и информатичарима, послодавци кадар траже већ на завршним годинама студија, а да се 50 посто оних који су прошли кроз систем дуалног образовања у средњим школама већ запослило. Он је позвао све заинтересоване да се обрате НСЗ за савет у вези са будућим занимањем, истакавши да Служба има сазнања и о томе која ће занимања бити тражена у Србији наредних година.
- Унапређујте знања и вештине као што су информатика, страни језици и пракса након завршетка студија и стичите лиценце које вам дају много веће шансе за запослење - поручио је Мартиновић.
Учесници конференције су имали прилику да чују искуства младих који су користили програме подршке Министарства омладине и спорта, а након тога је уследила дискусија о значају финансијске подршке младима током студија.
Председница СКОНУС-а Маргарета Смиљанић је овом приликом позвала своје колеге - младе људе, да не чекају да заврше школе да би размишљали о будућем занимању, као и да се активније распитају за мере државне подршке. С тим у вези, она је констатовала како велики број њених колега уопште не зна да постоје стипендије и други видови подршке које нуди држава.
Смиљанићева је, такође, подсетила да од ове године креће програм дуалног образовања у високом школству са укупно 32 студијска програма и најавила да ће организација коју води у наредном периоду покренути иницијативе за измену закона, како би се још више стимулисала запошљивост младих и њихов останак у Србији.
- Поносан сам на рад Фонда за младе таленте, као системског механизма за подршку нашим најбољим студентима. Данас више од 1.550 студената има директну помоћ владе посредством Фонда, у износу од 32.000 динара, док је он пре неколико година износио 25.000 динара, а број стипендираних студената је био 1.000. Ово су чињенице које показују да напредак постоји и да је подршка младима све јача из године угодину - рекао је министар Удовичић и додао да је „још много посла пред нама, али да се налазимо се на правом путу“.