Разговор за посао. Сигурно и ви мислите да је то једна од најстреснијих ситуација у животу. Страх од непознатог, од тога какав ћемо утисак оставити, да ли ћемо знати и да ли ћемо дати добре одговоре, да ли ће наш говор тела одати сву трему и бригу? Скоро је свако прошао кроз овакво преиспитивање и то је потпуно нормално, али уколико знамо зашто желимо овај посао, уколико себи објаснимо да је то баш посао за нас и пре свега се добро припремимо за разговор са послодавцем, онда ће сигурно све бити лакше и имаћемо већу могућност да добијемо посао. Истраживали смо и од стручних људи добили корисне савете за све који су тренутно у фази тражења запослења и спремају са за разговор са послодавцима.

Истраживања показују да послодавац у првих неколико минута разговора стекне утисак о вама или чак и донесе одлуку да ли ће вам дати шансу за посао. Први утисак је углавном и пресудан. Имајте на уму да послодавац не само што вас слуша, већ процењује и ваше понашање, говор тела, тон вашег гласа током разговора. Ваша радна биографија такође мора да буде добро написана - она је први корак у процесу селекције. Ипак, тек у директном разговору бићете у прилици да на прави начин представите своје вештине и искуство, па тако припрема за разговор, а самим тим и ваше самопоуздање, имају овде главну улогу. Уколико се добро упознате са радом компаније за коју сте конкурисали и свесни сте да ваше знање одговара траженом послу, онда је све много лакше. И не заборавите, уколико не успете на једном разговору, не значи да нећете на другом. Не треба губити наду и вољу, јер увек има више кандидата који конкуришу за то радно место и који имају, попут вас, одговарајуће квалитете и искуство, тако да избор зависи од послодавца. На свако искуство треба гледати као на добро искуство, које ће вас ојачати и дати вам снагу да наставите ка свом циљу.

Трема је нормална ствар

Трема пред важан разговор, као што је разговор за посао, нормална је ствар. Јелена Милошевић, психолог у НСЗ, каже да људи пред све битне догађаје у животу имају трему. Неки се унервозе, узнемире, други осећају комешање у стомаку, али како год ту врсту узбуђења назвали - важно је да схватимо да је то природна ствар и да већина људи исто реагује.

„Ако неки догађај оценимо као важан за нас, очекивано је да ћемо више бринути о његовом исходу и емотивније реаговати. Често се говори о позитивној и негативној треми. Заправо, психолошки би то била разлика између забринутости и анксиозности. Када смо забринути за исход разговора за посао ипак смо у стању да прикупимо своје снаге и уложимо свој максимум у том тренутку, како бисмо се показали у што бољем светлу послодавцу. Међутим, када уместо забринутости постоји анксиозност, онда може доћи до веома негативних последица. Анксиозност чини да се изгуби фокус са садашњег тренутка, а прате је преувеличавање проблема, отписивање могућности да проблем можемо решити, преокупираност негативним мислима. На тај начин себе све више плашимо и уместо да се усмеримо на оно што говоримо, почнемо да мислимо на то шта ће се десити, на пример ако на разговору не успемо да се представимо на задовољавајући начин. Овакве мисли и осећање анксиозности прате и невербални сигнали - кандидати често замуцкују, врпоље се у столици, зноје им се дланови, имају утисак да ће им срце искочити. Понекад се дешава да се потпуно блокирају и не могу да дају никакав одговор“, објашњава Јелена Милошевић.

Дакле, то је управо оно ште желимо да избегнемо и доводи нас до тога колико су позитивне мисли важне, уопште у животу, па и у тражењу запослења. Да бисмо позитивно размишљали и показали се на најбољи начин најважнија је припрема за интервју. Самоувереност проистиче из знања које имате, ако сте сигурни у оно што говорите и трема је мања, а ви ћете се боље представити послодавцу.

Сигурни у себе

Колику улогу у разговору за посао има говор тела? Да ли је језик говора тела језик који цео свет разуме и које тајне треба да знамо да бисмо остварили успех у области која нас интересује? Одговор на ова питања потражили смо од стручњака из ове области - Марка Буразора, аутора, консултанта и тренера. Марко је власник и директор компаније за пословну комуникацију, аутор неколико књига на ту тему и коуч и консултант за пословне, продајне и вештине комуникације. „Други пут је касно за први утисак“, каже он, а то нам и детаљно објашњава.

Невербална комуникација представља оно што се не изражава речима, већ говором тела. То је додатни канал слања порука и служи обогаћивању и разјашњавању комуникације. Наша појава је велики део утиска који остављамо и ако желите да вас неко посматра као професионалца, онда морате тако да се понашате и да тако изгледате. Положај тела, изрази лица и несвесне радње могу много тога да кажу о вама.

„У пословној комуникацији морамо да научимо да пажљиво бирамо речи, како би наша порука била правилно схваћена и прихваћена, а невербална комуникација као важан део служи томе да наш говор буде богатији и јаснији“, каже Буразор и истиче да истраживања показују да невербални аспект чини 93 одсто укупне комуникације и то 55 одсто говор тела, а 38 одсто интонација, односно начин на који нешто кажемо. „Невербална комуникација је несвесна, то је запажање ствари којих нисмо свесни, а приписујемо га углавном интуицији“, додаје Марко.

Људи су данас фасцинирани говором тела и важно је да ваш наступ одаје утисак сигурне особе, да стојите или седите право, да вам руке буду мирне, јер оне могу лако да одају да имате трему.

„Када седите или стојите усправно то показује да сте сигурни у себе и да сте енергична особа. Став треба да буде отворен, никако немојте да прекрштате руке преко груди, јер тако несвесно правите баријеру између вас и онога ко са вама разговара. Гледајте послодавца право у очи, не додирујте нос, усне, врат, руке треба да буду мирне. Покушајте да их смирите тако што ћете у њима држати оловку, фасциклу или наочаре“, саветује Марко Буразор и додаје још један веома важан савет: „Осмехујте се благо, будите мирни и расположени, покажите да сте ведра особа која носи позитивну енергију“.

Права мера

Да је поред тога шта говоримо важно и какве невербалне поруке шаљемо саговорнику током интервјуа за посао, потврђује и психолог НСЗ Јелена Милошевић. Она истиче да уколико превише гестикулирамо, прегласно или претихо говоримо, видљиво се знојимо, то показује да смо узнемирени и шаљемо поруку да не владамо ситуацијом и немамо контролу, што свакако није добар утисак.

„Важно је наћи добру меру у сваком смислу! Поред припреме која се односи на сама питања, морамо осмислити и како ћемо изгледати. Размислите какав утисак желите да оставите и у складу са тим планирајте своје одевање. Пре самог интервјуа покушајте да сазнате да ли фирма има одређени дрес код. У сваком случају је важно да будете уредни и пословно обучени. Осећајте се удобно и усклађено у комбинацији коју сте изабрали. Једноставне комбинације, које не одвлаче пажњу упадљивим детаљима, увек су најсигурније решење“, саветује Јелена и подсећа: „Добар наступ на интервјуу није увек гарант добијања посла, али свакако јесте улазница за даље кораке! Као и подстицај за даље ангажовање и стицање самопоуздања.

Никако не треба заборавити колико је важан први утисак на разговору за посао. Управо то, да нађемо праву меру, да будемо умерено опуштени, а да опет покажемо да нам је до тог посла стало.

„Припрема има најважнију улогу“, каже Буразор и додаје: „Припреми се као да је битно, а понашај се као да је небитно, јер је послодавац изабрао нас, а ми сада њему на неки начин пружамо шансу да буде наш избор. И запослени је данас у прилици да бира послодавца, а не обрнуто. Важно је да бирамо компанију која нам одговара и посао где ћемо моћи да дамо свој максимум и покажемо своју креативност“.

Ипак, и код припреме постоји детаљ који је важно запамтити. Послодавце иритирају научена понашања, глума, уколико виде да неко покушава лажно да се представи и да их превари. Они најчешће имају велико искуство у процењивању нових радника и због тога је важно да на разговору за посао будете природни и не превише самоуверени.

„Права мера у свему је рецепт за успешно представљање, а уколико видимо да се послодавац интересује за нас, да поставља више питања, дели неке планове са нама у вези са радом компаније, онда значи да је разговор био успешан“, из искуства нам открива Буразор.

„Уколико смо добро припремљени за разговор и наше самопоуздање биће веће, па тако и успешност. Замишљање и одигравање саме ситуације пред неким или пред огледалом или камером, допринеће томе да се лагодније осећате у реалној ситуацији“, потврђује и Јелена Милошевић.

„Кандидат треба да има у виду садржај своје радне биографије коју је послао на конкретан конкурс, како би са послодавцем могао да разговара о свом образовању и радном искуству, смештеним у одређени временски оквир. Такође, на различитим сајтовима који се баве запошљавањем данас се могу наћи уобичајена питања која се постављају кандидатима на интервјуу. Можете пробати да замислите себе на разговору и како вам неко та питања поставља, а онда да на њих одговорите. Можете само замишљати, али још је боље да заиста и изговарате одговоре, како бисте чули себе. Замолите неког од укућана да вам помогне и глуми интервјуера, вежбајте испред огледала или снимите своје одговоре, па касније прегледајте. Веома је важно да видимо себе, јер некада невољно правимо одређене покрете или гримасе које би било боље избећи у пословној ситуацији“, каже Јелена.

Не заборавите: добро се припремите за разговор, али обратите посебну пажњу и на несвесне радње и говор тела, јер могу много да кажу о вама, некада и више него речи које изговарате.