Првог дана скупа одржана је конференција директора јавних служби запошљавања чланица CPESSEC-а на тему „Будућност рада и запошљавања након пандемије ковид-19“, а наредног, стручна конференција под називом „Подршка јавних служби за запошљавање послодавцима у постпандемијском раздобљу“.

Директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић је на почетку обраћања учесницима директорске конференције CPESSEC-а поздравио домаћине, Хрватски завод за запошљавање, представнике служби запошљавања земаља учесница, као и представнике европске (EU PES) и светске мреже јавних служби за запошљавање (WAPES).

Говорећи о утицају пандемије на тржиште рада у Србији, Мартиновић је изнео податке диференцијалног утицаја пандемијске кризе на различите економске секторе, наводећи да су озбиљне последице претрпели туризам, угоститељство, путнички саобраћај, док су динамичније пословање и повећану тражњу за радницима забележили фармацеутска индустрија, прехрамбена трговина, производња заштитне опреме и дезинфекционих средстава. Како је рекао, током ванредних околности изазваних епидемијом вируса корона, привреда Србије је сачувала своју базу, односно одржана је ликвидност компанија и запосленост.  

Мартиновић је оценио да се слика стања, кретања и план опоравка тржишта рада у Србији огледају како у ефектима предузетих мера тако и стратешких циљева Владе Србије, ресорног министарства и активне политике запошљавања Националне службе за запошљавање. Казао је да је тржиште рада у Србији стабилно захваљујући мерама Владе, која је са 8 милијарди евра подржала ликвидност привредника и милион запослених у секторима погођеним пандемијом. Даље очување стабилности тржишта рада и одрживог раста запослености, раст квалитетне запослености, унапређење положаја незапослених и институционалног оквира за политику запошљавања, пројектовани су, како је рекао директор НСЗ, постигнутом економском стабилношћу, Владином Стратегијом запошљавања од 2021. до 2026. године са Акционим планом и Средњорочним планом НСЗ за период 2021–2023.

„Србију очекује раст БДП-а од 6,5%, што ће се одразити и на раст запошљавања. То је гаранција да ћемо имати успеха у одржању стабилности на тржишту рада”, оценио је Мартиновић.

Презентујући најважније програме подршке НСЗ незапосленима и послодавцима, Мартиновић је посебно истакао антикризни програм „Моја прва плата“, у који су прошле године укључене 8.463 младе особе до 30 година, од којих се 35% запослило након 9 месеци стручног оспособљавања. Изнео је очекивање да ће ове године у исти програм, који је у току, бити укључено 10.000 младих.

Говорећи о важности дигиталне подршке током пандемије ковида-19, навео је да је НСЗ уз подршку глобалног програма „Миграције за развој“ организовала виртуелни сајам запошљавања, на коме је учествовало 70 послодаваца и 7.500 тражилаца запослења, од којих се 1.500 запослило. Мартиновић је додао да ће НСЗ пратећи захтеве тржишта рада, уз електронску комуникацију коју има са корисницима својих услуга, путем сајта и мејла, и уз подршку коју пружа кроз различите специјалистичке обуке, инвестирати у даља дигитална знања лица која траже запослење, као и у нове иновативне приступе у реализацији мера активне политике запошљавања.

Указавши на важност партнерства различитих актера на тржишту рада, навео је добру праксу локалних политика запошљавања које општине реализују самостално или у сарадњи са НСЗ. Мартиновић је оценио да област политике запошљавања карактерише висок ниво дијалога различитих партнера на тржишту рада, да је важна сарадња са привредним и цивилним сектором, унапређење комуникације између институционалних и ванинституционалних актера, у циљу креирања ефикасних јавних политика. Обраћање директора Националне службе за запошљавање пратила је добро припремљена презентација која је обухватила најважније аспекте тржишта рада и запошљавања.

Чланице CPESSEC-а су изабрале „Подршку јавних служби запошљавања послодавцима у постпандемијском периоду“ за тему експертске конференције, која је одржана другог дана. Директорка Сектора за подршку запошљавању Националне службе за запошљавање Неда Милановић представила је програме НСЗ и кроз панел дискусију са колегама из служби земаља југоисточне Европе поделила информације и добре праксе активне политике запошљавања.

Циљ конференције је био унапређење размене искустава и сарадње и дискусија о кретањима која утичу на будућност рада и запошљавања након пандемије ковида-19 и улога јавних служби за запошљавање као пружаоца подршке опоравку од кризе.

CPESSEC је регионална организација која окупља представнике и стручњаке тржишта рада националних јавних служби за запошљавање земаља југоисточне Европе. Чланице су: Србија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Црна Гора, Хрватска, Мађарска, Северна Македонија, Словенија, Румунија и Турска, а организација делује по начелу ротирајућег председништва. Председавање CPESSEC-ом наредне године преузима Северна Македонија.