Почело је друго полугодиште, а за средњошколце завршних година и појачане припреме за пријемне испите за упис на факултет. Као и сваке године у доношењу одлуке – велики напор да се помире афинитети и избор перспективног занимања.

Која су занимања најтраженија, односно које струке најлакше долазе до посла – једно је од питања за директора Националне службе за запошљавање Зорана Мартиновића.

Гостујући у Дневнику РТС-а, рекао је да је на крају децембра 2021. било око 477.000 особа на евиденцији незапослених.

"Образовна и квалификациона структура није повољна, око 34 одсто – више од трећине – јесу особе без квалификација, или неквалификована, оне су теже запошљива категорија, око 51 посто су особе са средњом стручном спремом и око 14 одсто су високообразовани", рекао је Мартиновић.

Каже и да за време короне није било великих потреса што се тиче губитка посла.

"У некој првој фази након проглашења ванредног стања и избијања пандемије, било је бојазни да ће се остајати без посла зато што неке делатности нису могле да раде – као туризам, угоститељство, ресторани, део трговине, путнички саобраћај – те области су регистровале највећи број вишкова, али захваљујући мерама Владе, брзо је обезбеђена пуна стабилност на тржишту рада, 2021. године у односу на годину пре имали смо позитивна кретања и трендове као што је смањење броја лица на евиденцији на годишњем нивоу за око 2,8 одсто", рекао је Мартиновић.

С друге стране, забележено је, како каже, много веће запошљавање особа са евиденције, између шест и седам одсто.

Обавеза незапослених

Незапослена лица пријављују се на свака три месеца, а особе које користе права новчаног давања морају да се јављају сваког месеца да би се евидентирало њихово присуство и статус незапослених.

Утврђује се индивидуални план запошљавања и мере које се могу применити на та лица да се подигне ниво запошљивости, да се укључе у обуке, с њима се ради, нису само на евиденцији, објаснио је он.

Факултетско образовање – ко најбрже долази до посла

Мартиновић указује да се већ годинама најлакше запошљавају инжењери, поготово из области информационо-комуникационих технологија, електротехнике, грађевине, из области машинства, лекари са специјализацијама, професори немачког, енглеског, математике, физике, економисти, банкари – то су професије које лакше долазе до посла.

Не треба рећи да друге категорије незапослених немају шансу, напомиње Мартиновић.

Према његовим речима, са средњом школом запошљавају се особе које имају добро радно искуство, одговарајуће компетенције и независно од врсте формалног образовања, ако поседују искуство и вештине, могу лако да дођу до посла.

Шта се вреднује

Послодавци, поред образовања и радног искуства, траже познавање језика и информатичке вештине, возачке дозволе, лиценце за обављање одређених послова у машинству, грађевини, као и лиценце за обављање послова обезбеђења.

Одговарајући на питање колико је наш образовни систем компатибилан са захтевима тржишта, Мартиновић наводи да се образовни систем прилагођава потребама тржишта рада, али видљиве су диспропорције.

"То се надомешћује програмом дуалног образовања, из године у годину се уписује већи број ученика, појављује се већи број школа. У последњој школској години око 8.000 младих је укључено у програм дуалног образовања и резултат тог програма је да се око 50 одсто оних који су га завршили брзо запослило", каже Мартиновић.

Сваке године дајемо податке који могу бити добар индикатор да се обазовни систем прилагођава, рекао је он.

Смерови на факултетима и модерна занимања

Директор НСЗ напомиње да је тржиште рада све захтевније и да се мора радити на услаглашавању потреба привреде и онога што производи образовни систем.

Према његовим речима, многи факултети су то препознали и можемо рећи да смо на добром путу.

Интересовање за обуке

Велико је интересовање послодаваца и незапослених за програме, било да су усмерени на директно запошљавање, самозапошљавање или на преквалификацију и додатно образовање, каже Мартиновић.

"Буџет током 2021. и овај који ће нам бити на располагању обезбеђује велики обим послодаваца и лица: у 2021. смо укључили око 25.000 незапослених у разне програме образовања и запошљавања, у тај број укључујемо и особе које су ушле у програм 'Моја прва плата'", каже он.

"Имамо буџет око 800 милиона већи него прошле године, имамо и већи обухват и лица и послодаваца, на располагању ће нам бити око шест милијарди и петсто педесет милиона за запошљавање теже запошљивих категорија: то је прилика да се послодавци информишу о тим програмима, до краја месеца расписаћемо широк сет јавних позива који је намењен за те сврхе", закључио је Мартиновић.

| ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО |