- NSZ ne obezbedjuje posao, to rade država i poslodavci,mi smo samo posrednici za povezivanje nezaposlenih i onih kojima su radnici potrebni;tek kada nezaposleni pronadju posao biće i zadovoljni radom naše institucije,kaže za Narodne Jovanović

Problem nezaposlenosti je jedan od najvećih probelma u Srbiji. Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje trenutno ima više od 750 hiljada ljudi koji u dužem ili kraćem vremenu traže neko zaposlenje. Prema podacima saopštenim na nedavno održanom sajmu zapošljavanja u Nišu posao u Nišu traži 36.000 ljudi, a na području Nišavskog okruga više ih je 50.000. Pored velike nezaposlenosti, teškoj socijalno-ekonomskoj slici doprinosi i podatak da i ono malo zaposlenih mesečno zaradjuje skoro duplo manje od proseka u republici.

- Upravo te činjenice govore da država i svi ostali akteri koji mogu da utiču na promenu takvog stanja moraju da sinergetski i mnogo aktivnije deluju kako bi taj poroblem zajednički rešavli, kaže direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Dejan Jovanović.

Prema njegovim rečima praksa je pokazala da najteže posao dobijaju oni koji nemaju nikakvo ili imaju nedovoljno obrazovanje.

- Negde blizu 80 hiljada ljudi sa evidencije tržišta rada nema ni osnovnu školu, a oko 200 hiljada je bez kvalifikacije, odnosno nema završenu srednju školu, nema struku ili neki zanat u svojim rukama, a to je dodatni problem u proalaženju posla. To se mora menjati. Sa ženama je situacija još i gora, jer one inače teže dolaze do posla od muškaraca, a još ako su bez obrazovanja, situacija je gotovo beznadežna. Kod muškaraca je situacija slična, ali kad oni nemaju nikakvo obrazovanje ili ga nemaju dovoljno, postoje poslovi-uglavnom fizički,koje mogu da rade i bez ikakvih kvalifikacija. Poseban problem su osobe sa invaliditetom koje ranijih godina praktično nisu ni mogle da očekuju da dodju do bilo kakvog zaposlenja. Zbog toga je pre par godina donet Zakon o zapošljavanju osoba sa invaliditetom, a NSZ ima posebne budžete za aktivne mere zapošljavanja osoba sa invaliditetom i one su već dale odredjene efekte, ali to nije dovoljno, ocenjuje Jovanović.

Oni koji godinama pokušavaju da dodju do kakvog takvog posla na pitanje da li su zadovoljni radom i uslugama koje dobijaju u filijalama NSZ rezignirano odmahuju glavom. Tvrde da u okolnostima kada institucija konkursa, dužina čekanja na posao i kvalifikacija nemaju apsolutno nikakav značaj ne postoje ni razlozi da NSZ uopšte postoji. Direktor Jovanović ipak tvrdi drugačije.

- Važno je reći da NSZ ne može zapošljavati sama, poslodavci i privreda su ti koji zapošljavaju. U čitavoj priči oko zapošljavanja NSZ ima trostruku ulogu koja je i zakonom definisana. Najpre mi brinemo o osiguranju u slučaju nezaposlenosti, pa oko 70 hiljada ljudi svakog mesca dobije svoju naknadu uredno, jer su oni plaćali osiguranje u vreme dok su radili. Druga uloga NSZ je posredovanje u zapošljavanju i upravo su sajmovi zapošljavanja jedan vid posredovanja. Tokom godine preko sajmova posao pronadje oko 10 hiljada ljudi u Srbiji. Naš delokrug rada je i posredovanje na zahtev poslodavaca i tu imamo pozitivan pomak u odnosu na 2010.godinu. Te godine je sa evidencije NSZ bilo zaposleno 150 hiljada ljudi, u 2011-oj je 180 hiljda ljudi zaposleno sa evidencije. Treća uloga NSZ je sprovodjenje takozvanih aktivnih mera zapošljavanja. To znači da pomažemo poslodavcima direktno finansijski kako bi zaposlili značajniji broj ljudi. Pomažemo različite institucije koje na primer sprovode javne radove, onima koji zapošljavaju pripravnike kako bi dali šansu mladima da odrade pripravnički staž i da premoste jaz izmedju teorijskih znanja iz obrazovanja i praktičnog znanja koje traže poslodavci. Postoji čitava paleta usluga NSZ, ali NSZ ne može da preuzme kompletnu odgovornost za stanje na tržištu rada koje nije dobro. Mi smo samo jedna institucija u mreži državnih institucija koje moraju posvećenije da se bave problemom nezaposlenosti. Veći pomaci na bolje biće primetni kada privreda počne da se oporavlja. Svedoci smo da od 2008.godine postoji svetska ekonomska kriza pa i naša domaća koja dodatno otežava situaciju. Mi dajemo sve od sebe i mislim da smo jedna od najmodernijih državnih institucija. To govore i istraživanja koja obuhvataju čitavu ciljnu grupu poslodavaca koji su zadovoljni sa nama. Naravno, nezaposleni će biti zadovoljni NSZ i državom tek onda kada dobiju posao, kaže direktor NSZ za Narodne novine.

On dodaje da u NSZ u celoj Srbiji ima oko 2.000 zaposlenih. Od toga je najveći broj na neodredjeno vreme, oko 10 odsto na odredjeno i taj broj je u skladu sa Uredbom o maksimalnom broju zaposlenih u državnim organima.

- Ovaj broj zaposlenih je tri ili četiri puta manji od broja koji, recimo, imaju službe u nekim državama EU. Recimo, Francuska sa oko 70 miliona stanovnika ima 50.000 zaposlenih u NSZ Francuske. U Nišu na jednog savetnika u filijali NSZ dolazi oko 1.000 nezaposlenih. Jedan čovek sam ne može kvalitetno da opsluži hiljadu ljudi i da svakom posveti dovoljno vremena i pažnje. Zato je neophodno da posao aktivno traže sami nezaposleni, a naše službe su tu da ih upute u to kako se preporučiti poslodavcu i kako ga ubediti da su upravo oni najbolji kandidati za odredjeno radno mesto, kaže Jovanović.