Вести

12.07.2024.

НСЗ вам помаже да дођете до посла и без дипломе

Грађани који нису стекли образовање кроз школски и универзитетски систем, али и они који то јесу али желе да се боље позиционирају на тржишту рада, уз помоћ сертификата компетенција могу да сертификују и животно знање како би лакше дошли до жељеног посла. Наведену услугу ће им од јесени пружати и саветници у Миграционим сервисним центрима (МСЦ) при Националној службе за запошљавање (НСЗ).

Пројекат „Пасош компетенција” који је до сада спроводила Мрежа активиста за Пасош компетенција у Србији (МАПС) уз подршку Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (ГИЗ) ГмбХ, од јесени наставља и НСЗ/МСЦ. МСЦ саветници ће уз помоћ овог инструмента грађанима пружати још квалитетније саветовање и подршку при дефинисању и вредновању знања, вештина и искустава стечених током живота. 

Ивана Ристићевић из ГИЗ истиче да су грађани који су им се обраћали за помоћ добро прихватили Пасош компетенције. „Пасош компетенција је већ показао добре резултате у оснаживању особа из осетљивих или тешко запошљивих категорија да се истакну на тржишту рада, поготово што његова примена не зависи од образовања и социо-економског статуса особе која користи услугу израде Пасоша. Зато је ГИЗ је подржао саветнике при Миграционим сервисним центрима обуком за коришћење алата и тиме им на неки начин олакшао свакодневни рад са клијентима”, каже Ристићевић. 

Пасош се разликује од класичног каријерног саветовања по томе што је више усредсређен на оснаживање саветоване особе – на јачање њених снага кроз дефинисање компетенција које већ поседује, али и препознавање неискоришћених потенцијала за развој нових компетенција. Циљ је подстицање на целоживотно учење и активнију улогу на тржишту рада.  

Саветник за запошљавање из филијале у Београду Мирослав Јовић наводи да је у комуникацији са клијентом кључно помоћи му да се ослободи, отвори према себи и препозна своја знања и вештине значајне на тржишту рада. 

„Разговор који се води у више сесија требало би да отвори личност, да прође кроз свој целокупни радни искуствени период живота. Треба узети у обзир и пријављени и непријављени радни стаж, оно што је особа радила у оквиру своје делатности и ван ње, шта је радила у породици. Управо је то Пасош компетенција – ако неко, на пример, у кући кречи, лепи тапете, ако је био помоћни радник у градњи своје куће, да се то све узима у обзир. Људи треба да добију потврду да је то послодавцима вредно“, објашњава Јовић. 

Пасош компетенција може бити ефикасан инструмент и за помоћ послодавцима у процесу професионалне селекције или систематизације радних места.

„Послодавци ће упознајући се са корисницима који имају сертификат о својим компентенцијама бити освешћенији да је то нешто што треба узети у обзир. Рецесија радне снаге додатно је потврда да је потребно запошљавати људе због њихових знања, вештина и исукустава, не због формалног образовања“, каже Винка Жунић из МАПС

Пројекат „Пасош компетенција” и интеграција пројекта у мрежу Миграционих сервисних центара, подржани су у оквиру глобалног програма Немачке развојне сарадње „Центри за Миграције и Развој“ ЗМЕ, који у Србији спроводи ГИЗ.

Промоција запошљавања један је од стратешких циљева Немачког информативног центра за миграције, стручно образовање и каријеру ДИМАК и подразумева индивидуално саветовање и информисање о могућностима стручног образовања, запошљавања и реинтеграције, као и обуке за припрему радне биографије и пријављивање за посао. Партнери ЗМЕ програма су Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Национална служба за запошљавање и Комесаријат за избеглице и миграције.