Поред непосредног контакта послодаваца и незапослених, заинтересованим грађанима омогућено је да на дан одржавања и дан након манифестације, путем интернет сајта НСЗ онлајн аплицирају на слободна радна, места како код послодаваца који су учествовали на сајму, тако и код оних којима због ограничених просторних капацитета није обезбеђен штанд у Дому омладине.

„Београдски сајам запошљавања је највећи сајам запошљавања до сада одржан. Од кључног значаја за запошљавање је да сви органи власти, институције, службе, фондови, коморе и друге асоцијације привредника дају свој максимум, како би се створио још повољнији пословни амбијент, који ће неминовно довести до отварања нових радних места и даљег пада стопе незапослености“, рекао је заменик директора Националне службе за запошљавање Драган Сикимић на отварању Београдског сајма запошљавања и пракси.

„Највећи по броју послодаваца, броју понуђених реалних радних места, преко 1700, и показаном интересовању, овај сајам доказ је континуиране добре сарадње Националне службе за запошљавање и наших стратешких партнера, који су учествовали у његовој организацији“, казао је Сикимић и посебно захвалио градоначелнику Синиши Малом, председнику Савета за запошљавање Драгомиру Петронијевићу, Привредној комори Београда и Дому омладине.

Градоначелник Београда Синиша Мали је рекао: „Ово је сјајна шанса за све који траже посао, али и за компаније којима је потребан прави кадар. За нас је важно да сваки млади човек има могућност да се едукује и да се запосли. То је наша обавеза, а уједно и циљ овог сајма“.

Градоначелник је позвао све студенте да учествују у „БГ пракси“, којом им Град Београд омогућава да раде током лета у Градској управи и јавним комуналним предузећима и на тај начин стекну потребна искуства и знање како би себе на оваквим манифестацијама представили у још бољем светлу. Градоначелник је најавио да ће следеће седмице бити објављен јавни позив за субвенционирање проширења капацитета за мала и средња предузећа и позвао заинтересоване послодавце да се пријаве.

„То је прилика за младе да нађу посао, али и прилика за компаније да дођу до јефтинијих извора финансирања, прошире капацитете и отворе могућност запошљавања“, рекао је Синиша Мали.

Потпредседник Привредне коморе Београда Драган Триван рекао је да је сајам једна у низу активности коју комора са партнерима, републичким и градским институцијама, спроводи. „Да добро радимо показује и велики број младих који су данас подржали сајам. Сигуран сам да ће неки од њих добити прво радно место“, рекао је Триван.

„Дом омладине у последње две године покушава да образовање дигне на највећи могући ниво, јер је оно предуслов било ком запошљавању. Прошле године организовали смо више од 400 бесплатних радионица за младе, а ове године смо покренили и бесплатну школу омладинског предузетништва. Жеља нам је да младима упутимо поруку да треба да узму судбину у своје руке“, рекао је Марко Стојановић, в.д. директора Дома омладине.

Отварању манифестације присуствовали су и Драгомир Петронијевић, члан Градског већа и председник Савета за запошљавање града Београда, Тијана Маљковић, градска секретарка за привреду и Љубица Ђорђевић, директорка Филијале за град Београд НСЗ.

Београдски сајам запошљавања и пракси је реализован у оквиру спровођења Локалног акционог плана запошљавања за 2015. годину. У оквиру пратећих сајамских активности биле су изведене три презентације - јавних позива и конкурса НСЗ за 2015. годину, програма „БГ пракса“ и презентација послодаваца. Сајам су организовали Савет за запошљавање града Београда, односно Национална служба за запошљавање - Филијала за град Београд, Секретаријат за привреду града Београда, Привредна комора Београда и Дом омладине Београда, намерни да се Београдски сајам запошљавања и пракси организује сваке године.

Послодавци су имали пуне руке посла. Тражили су раднике у области информационих технологија, економије, медицине, машинства, грађевинарства, пољопривреде, образовања, трговине и услуга. Посао на сајму су могли потражити и лекари различитих специјалности, фармацеути, ИТ стручњаци, програмери и оператери, инжењери машинства, електротехнике и грађевинарства, технолози, менаџери, комерцијалисти, правници, агенти осигурања, медицинске сестре и техничари, васпитачи, неговатељице, хранитељи, графички радници, конобари, кувари, посластичари, месари, ауто-лимари, виљушкаристи, заваривачи, бравари, столари, тапетари, продавци, радници физичко-техничког обезбеђења и други. Сајам је понудио и 20 места за стручну праксу и 166 за „БГ праксу“ за студенте Београдског универзитета.

Сајамску атмосферу можда најбоље илуструје коментар једног послодаваца: „Била је то организована гужва“. Да се по јутру дан познаје, показала је гужва на платоу Милана Младеновића пре отварања сајма. Колоне Београђана су се током целог дана смењивале на штандовима послодаваца на сва три нивоа зграде Дома омладине, а интересовање није јењавало ни након затварања, судећи по пристиглим окаснелим суграђанима. Све генерације на једном месту, у потрази за послом. Разлози различити - каријера, посао у струци, егзистенција, да се нешто ради, а не да се седи, било какав посао и како нам рече Радмило, искусни металски радник: „Треба ми посао да премостим до пензије“.

„Није лако радити, па остати без посла и поново га тражити, није лако ни младима, траже им искуство, али овде им се, видим, нуди и стручна пракса“, рекла нам је Славица, док је правила план обиласка послодаваца. На сајму је била и Љиљана, забринути родитељ. Дошла је да види има ли посла за њену ћерку, која је завршила факултет и постдипломске, има децу и не ради, па да јој јави да дође на сајам, а она да преузме чување унука.

„Не верујем да ћу наћи посао на сајму, али да нисам дошла можда бих пропустила прилику, никад се не зна“,каже Ана.
Милан је млад, тек је завршио факултет, први пут је на сајму и има прави одговор на питање како до посла: „Ако знате где и када да тражите, ствар је једноставна“.