Пројекат „Пасош компетенција”, који је до сада спроводила Мрежа активиста за Пасош компетенција (МАПС) уз подршку немачког ГИЗ-а, од јесени ће наставити да спроводе и саветници у Миграционим сервисним центрима (МСЦ) Националне службе за запошљавање.

Пасош компетенција је саветодавни инструмент за идентификацију способности, вештина и компетенција које су стечене током целог живота, кроз школовање и рад, обављајући волонтерске делатности, бавећи се хобијем или обављајући неке послове и дужности у кругу своје породице. Пасош се разликује од класичног каријерног саветовања по томе што је више усредсређен на оснаживање саветоване особе, на јачање њених професионалних квалитета кроз дефинисање стручности које већ поседује, као и на препознавање неискоришћених потенцијала за развој нових стручности.

Овај инструмент грађанима ће пружити још квалитетније саветовање и подршку при дефинисању и вредновању знања, вештина и искустава стечених током живота. Пасош компетенција може бити ефикасан инструмент и за помоћ послодавцима у процесу професионалне селекције или систематизације радних места.

Циљ пројекта „Пасош компетенција” треба тражити у подстицању на целоживотно учење и активнију улогу појединца на тржишту рада.  

Шта је „Пасош компетенција”?

Пасош компетенција је саветодавни инструмент који се састоји од шест поглавља.

Прво поглавље -  ”Мој живот - преглед” представља ретроспекцију досадашњег живота клијента, где саветник подстиче клијента и уз његову помоћ израђује “Линију Живота”, визуелни приказ досадашњих периода или догађаја који су били пресудни за стицање знања, вештина и компетенција клијента.

У оквири другог поглавља представљају се различити примери из досадашњег рада са клијентима, који за клијента представља техничку и садржајну припрему за наредна битна поглавља.

Поглавље три подразумева детаљну разраду личних области деловања клијента попут школовања, додатног усавршавања, пословног живота и праксе, домаћинства и породице, хобија и интересовања, служења војног рока или цивилног служења војног рока, политичког или социјалног ангажмана и посебних животних ситуација.

У оквиру четвртог поглавља израђује се биланс компетенција које је клијент уочио током попуњавања трећег поглавља. Клијент одређује даљи ток процеса, односно одређује како ће се односити према свим сазнањима препознатим у областима деловања, али и како их може користити за будуће планове у животу. Клијент ту дефинише које компетенције жели да надограђује, које способности даље да развија и која интересовања жели да следи, али и које слабости жели и може да превазиђе.

Поглавље пет пружа клијенту могућност да дефинише реалан циљ или циљеве и планира кораке који ће га водити ка тим циљевима. После ових пет целина, клијент постаје свестан својих вештина и компетенција, дефинисао је своја интересовања, циљеве и будуће кораке, што значи да може приступити Пасошу плус, односно ући у поглавље шест.

Пасош плус нуди клијенту конкретна упутства за припрему документације за конкурсање за посао, односно припрему за интервју, прецизирање компетенција, прикупљање сведочанстава и сертификата, потврда и других доказа о ранијим радним ангажманима. 

Шта показује досадашња пракса? 

Саветодавни процес у оквиру Пасоша компетенција не може се завршити у једном дану или у пар сати. Према досадашњој пракси у Србији, потребна су бар три сусрета саветника и клијента у трајању од најмање 90 минута. Саветник Миграционог сервисног центра НСЗ у Београду Мирослав Јовић наводи да је у комуникацији са клијентом кључно помоћи му да се ослободи, отвори према себи и препозна своја знања и вештине значајне на тржишту рада.

- Разговор који се води у више сесија требало би да отвори клијента како би прошао кроз свој целокупни радни искуствени период живота. Треба узети у обзир и пријављени и непријављени радни стаж, оно што је особа радила у оквиру своје делатности и ван ње, шта је радила у породици. Управо је то Пасош компетенција, ако неко, на пример, у кући кречи, лепи тапете, ако је био помоћни радник у градњи своје куће, да се то све узима у обзир. Људи треба да добију потврду да је то послодавцима вредно - објашњава Јовић.

Потврда „Пасош компетенција“ се израђује по завршетку четвртог поглавља. То је посебан документ, за који клијент сам одлучује да ли ће га приложити уз  радну биографију (ЦВ) приликом конкурисања за запослење. Ова потврда, између осталог, садржи и списак компетенција попут комуникације на матерњем језику, страном језику, математичка, научна и технолошка знања, дигитална знања, друштвене и грађанске, као и предузетничке и уметничке компетенције.

Пасош компетенција могу да добију сви кандидати, али колико ће одређених вештина, знања и искустава бити унето у потврду, зависи од тога да ли клијент може наведене послове да обавља самостално и у њему непознатом контексту, као и да ли може и другима да објаснити или покаже како се одређени посао обавља.

Ивана Ристићевић из ГИЗ-а каже да су грађани који су им се до сада обраћали за помоћ добро прихватили Пасош компетенција. Према њеним речима, пројекат је већ показао добре резултате у оснаживању особа из осетљивих или тешко запошљивих категорија да се истакну на тржишту рада, поготово што његова примена не зависи од образовања и социо-економског статуса клијента.

- Упознајући се са корисницима који имају сертификат о својим компентенцијама, послодавци ће бити освешћенији да је то нешто што треба узети у обзир. Рецесија радне снаге додатно је потврда да је потребно запошљавати људе због њихових знања, вештина и исукустава, не због формалног образовања - каже Винка Жунић из МАПС-а.

Пројекат „Пасош компетенција” и интеграција пројекта у мрежу Миграционих сервисних центара НСЗ, подржани су у оквиру глобалног програма Немачке развојне сарадње „Центри за Миграције и Развој“ ЗМЕ, који у Србији спроводи ГИЗ. Филијале НСЗ при којима раде Миграциони сервисни центри (МСЦ) налазе се у Суботици, Новом Саду, Београду, Нишу, Краљеву, Крушевцу, Бору, Новом Пазару и Врању.