Мартиновић је додао да је до пре неколико година питање страних радника у Србији било готово невидљиво јер је њихов број био занемарљив.
- Србија има потребу за увозом радне снаге и то се види. То диктира однос понуде и потражње. То траже послодавци који на домаћем тржишту рада не могу да пронађу адекватне профиле радника или довољан број заинтересованих радника који ће радити у областима које често захтевају повећан обим посла - рекао је Мартиновић.
Како објашњава, страни радници у Србији најчешће раде у области грађевинарства и реч је о различитим профилима кадрова који недостају Србији: зидари, столари, вариоци, помоћни грађевински радници, али и у угоститељству, пољопривреди, на пословима возача.
- Различити су профили радника који долазе и надомешћују недостатак домаће радне снаге и то је врло драгоцено, јер велики број привредних активности не би могао адекватно да функционише да није тако - поручује Мартиновић.
Мартиновић је казао да већ дуги низ година највећи број радника долази из Кине, последњих година, а посебно последњих месеци из Руске Федерације, али да имамо и велики број радника из Индије, Турске, Северне Македоније, Албаније.
Такође, наводи, да одскоро постоји и прилив радника из Непала, Шри Ланке и БиХ.
- Заиста је широк круг земаља из којег долазе радници, а верујемо да ће бити и већи. Постоји озбиљна потражња за страним радницима због недостатка великог броја профила на домаћем тржишту рада - рекао је Мартиновић.
Руси држе ИТ
Рат у Украјини, како каже директор НСЗ Зоран Мартиновић, такође се одразио на тржиште рада у Србији.
- Украјински држављани имају повлашћени положај и једноставнији приступ тржишту рада и имамо повећан прилив држављана Украјине који су ангажовани на пословима у Србији. С друге стране, држављани Руске Федерација највише раде у ИТ сектору и оснивају сопствене бизнисе из области трговине и у областима у којима је заступљена виша технологија - казао је.
На питање како ће нове измене и допуне Закона о странцима утицати на запошљавање странаца, директор НСЗ одговара да је циљ усвојених измена да се процедура убрза и поједностави и да се уведе јединствена дозвола.
- Од 1.фебруара наредне године биће на снази пропис који ће омогућавати издавање јединствене дозволе на једном месту, издавање боравишне дозволе и дозволе за рад, и то ће радити МУП. НСЗ ће у том процесу вршити процену испуњавања услова за издавање јединствене дозволе - наводи Мартиновић.
Додаје да је разлика у односу на тренутну ситуацију то што је сада тај посао подељен између МУП-а, који издаје боравишну дозволу, и НСЗ, који издаје радну дозволу, али да ће НСЗ и по новим изменама и допунама закона радити оно што и сада ради: тестирање тржишта рада и процену испуњености услова за издавање дозволе.
- НСЗ неће издати позитивну оцену за ангажовање странца, уколико на домаћем тржишту рада постоји таква радна снага - поручује Мартиновић.
До 1. фебруара дозвола ће се издавати по старим прописима.
- Сваки послодавац који жели да запосли странца, прво мора да се обрати НСЗ да утврди да ли на домаћем тржишту рада постоји такав домаћи радник, а након тога следи издавање боравишне дозволе од стране МУП-а. Тек тада следи издавање радне дозволе од стране НСЗ - закључује Мартиновић.
