Производња квалитетне, здраве хране је основни циљ пољопривреде, међутим, сви смо сведоци да се све више користе синтетичка средства за заштиту биља, често и нестручно, што доводи до угрожавања здравља људи, живог света, али и читавог еко-система.

С друге стране, постоји органска производња, која се заснива управо на биолошкој равнотежи, чиме се чува склад у природи и биолошка равнотежа. Органски производи се добијају из строго контролисане производње, они су безбедни, нису прскани пестицидима, здравији су и имају већу нутритивну вредност. Истраживања показују да органски гајено воће и поврће садржи значајно већи проценат калијума, гвожђа, калцијума и цинка, а да млеко од органски храњених крава садржи 3 пута више омега 3 масних киселина од обичног млека. Због тога се увек наглашава важност употребе органски гајених производа у исхрани деце.

Када се помене здрава храна многи с правом најпре помисле како је могуће да је храна здрава уколико не расте на здравом земљишту. Шта су предуслови за органско гајење биљака? Стручњаци кажу да је земљиште сложен, жив систем и да посебно треба водити рачуна о његовом здрављу. Па тако, да би земљиште добило сертификат за производњу органске хране, најмање три године не сме да се третира хемикалијама, и уз то мора да се посебно припреми за такву производњу, употребом биолошког ђубрива.

Све више пољопривредника одлучује се за бављење органском производњом, што је свакако условила све већа тежња за очувањем животне средине и здравља људи. Органска храна је здрава, безбедна и врхунског квалитета. Искуства говоре да органски гајена храна лепше мирише и бољег је укуса, а најважније је да има много више нутритивних вредности од хране гајене на класичан начин.

Органски производ не садржи остатке тешких метала и пестицида, нити генетско модификоване организме, о којима толико бринемо последњих година. Такође, оваква храна нема вештачке адитиве, конзервансе, емулгаторе, вештачке боје и појачиваче укуса. Све ово би требало да буде разлог да се све више одлучујемо за куповину управо оваквих здравих намирница. Препознајемо их по томе што на амбалажи имају посебну ознаку „органски производ“, као и знак или лого куће која је радила сертификацију код овлашћене организације и национални знак. У нашој земљи Министарство пољопривреде гарантује да је сваки производ који носи овај знак произведен по принципима органске пољопривреде. Ознаке БИО, ЕКО или слично не значе и не пружају гаранцију да је у питању сертификован органски производ. Закон о органској производњи и Правилник о контроли и сертификацији у органској производњи и методама органске производње контролишу целокупну органску производњу у Србији, а имају за циљ заштиту потрошача, заштиту пољопривредних произвођача од нелојалне конкуренције и јачање сектора органске производње.

Као што су радили наши стари

Тражећи одговоре на сва питања у вези са органском производњом у Србији посетили смо компанију „Јовањица“, једног од највећих произвођача код нас. Власник је Предраг Колувија, човек који је годинама живео у Немачкој, а онда пожелео да се врати у свој завичај и започне здраву производњу. Водила га је мисао да мораш да чуваш земљу ако је волиш. Већ десет година успешно ради у Србији, велико имање под пластеницима се налази у Старој Пазови, а познати су по производњи поврћа и јаја.

„Срећне коке које гајимо дају здрава јаја. Оне, такође, једу органску храну и имају посебан третман“, каже нам кроз осмех Небојша Ђурђевић из „Јовањице“ и додаје да сви који једу храну купљену код њих знају да су 100 одсто сигурни да је та храна здрава, без пестицида. И сам признаје да се на трпези његове породице углавном нађе органска храна, која је бољег укуса и за коју је доказано да има више витамина и минерала.

„Код нас још увек има доста предрасуда да ли је нешто заиста органског порекла. Врло је компликована процедура да се производи на тај начин, од сертификације земљишта и контроле на сваких годину дана, до провере воде и свих осталих услова да неко добије сертификат и жиг да је производ органски. Такође, специфичност органске производње је да не може на једном хектару да се произведе 100 тона хране, већ је јасно дефинисано колико килограма можете да избаците на тржиште. Тако се чува квалитет и здравствена безбедност, па купци знају да је то што купе проверено органски производ“, објашњава Ђурђевић.

Занимљиво је на који начин се у органској производњи биљке гаје, слично као што су то радили наши стари. Биљке се саде тако да чувају једна другу, на пример кадифа и босиљак успешно чувају поврће у близини од штеточина. Небојша нам прича да у пластеницима „Јовањице“ биљке опрашују бумбари, а да им је од поврћа најпознатији чери парадајз, за који тврди да је најбољи у Европи.

„Ми садимо различито поврће, још увек не извозимо због капацитета, па нам је тако домаће тржиште приоритет“, каже Небојша.

Шанса за посао

У Србији је велика потражња за органским производима и то може да буде велика шанса за посао. У органској производњи је већа зарада у односу на класичну, али има и више посла, као и више услова који морају да се испуне.

„Ко жели да почне да се бави органском производњом мора да зна зашто то жели, новац не сме да буде приоритет, јер је корист и духовно испуњење што радите нешто корисно за здравље земље, животиња и људи“, каже Ђурђевић.

Органска производња је велика шанса за смањење незапослености у Србији, јер пружа велике могућности, а и скоро свако има неко парче земље у свом власништву од кога би могао почети. Наш саговорник објашњава да једна четворочлана породица може лепо да живи од 50 ари земље са органском производњом, уз помоћ стручњака, напоран рад и прави циљ.

„Можда изгледа да су ови производи скупи, али схватите на крају да су јефтинији од лекова, јер су благотворни за наше здравље“, каже Ђурђевић.

Произвођачи органске хране у Србији не виде једни друге као конкуренцију, већ као сараднике са истим циљем - сертификација целе Србије за органску производњу. Управо схватајући важност оријентисања на овај, здрав вид производње, неке земље су се потпуно посветиле развоју органске пољопривреде, па је тако Данска поставила циљ да до 2020. године целу производњу претвори у 100 одсто органску. Због тога држава даје подстицаје за претварање земљишта у органско, а грађане стимулише да купују баш те здраве производе. Када је реч о Србији, у којој је органска производња заступљена још од двадесетих година прошлог века, и код нас се све више произвођача бави овом производњом. Највише је заступљена ратарска органска производња, око 78%, воћарска 28, док се поврће гаји на свега 2% површине.

Стручњаци у „Јовањици“ стално посећују сајмове у иностранству, где се много тога новог може чутти и научити. Циљ им је да испуне жеље купаца, па су тако, поред пласирања производа у великим маркетима, одлучили да се приближе купцима и отворили неколико радњи на пијацама у Београду. Недавно су почели да производе и прво органско пиво код нас, направљено од киное.

„Овај вид производње је будућност у пољопривреди, а та будућност нам је везана за прошлост, када се у Србији све гајило на здрав и природан начин“, закључује Небојша Ђурђевић из „Јовањице“.

Дефинисана су четири основна принципа на којима се базира развој органске производње:
-    принцип здравља – односи се на земљиште, биљке, животиње, људе и целу планету;
-    принцип екологије – производња се базира на еколошким процесима и кружењу материје унутар агро-екосистема и сви који се баве органском пољопривредом треба да имају свест о заштити животне средине, укључујући станишта, климу, биодиверзитет, ваздух и воду;
-    принцип праведности – сви који су укључени у органску пољопривреду треба да обезбеде праведност за потрошаче, прерађиваче, дистрибутере, трговце и произвођаче;
-    принцип бриге – подразумева управљање производњом на обазрив и одговоран начин како би се заштитило здравље и добробит садашњих и будућих генерација и окружења.
 

Строга правила органске производње

•    Најмање 95% производа мора бити органско.
•    Не може се користити више од 170кг азота/ха годишње
•    У воћарству период конверзије је три године, у ратарству и повртарству две године.
•    Инспекција долази најмање једном годишње код једног произвођача.
•    ГМО није дозвољен ни у једном проценту код нас, док је у земљама ЕУ дозвољено 0,9%.
•    Сваки производ мора имати одређени знак, тачније декларацију која представља доказ да је тај производ органског порекла.