На реализацији јавног рада чији је извођач УГ „Омладински клуб“ из Новог Бечеја ангажован је 21 радник. Интензивно се ради на очувању и заштити животне средине - уклања смеће са зелених површина, паркова и дуж обале реке Тисе и специјалног резервата „Стара Тиса“, а у зависности од временских прилика обавља се кошење зелених површина, уклања лишће и снег са јавних површина и испред кућа старијих суграђана. Радови се обављају на локацијама у Новом Бечеју, укључујући и амбијенталну целину Врањево, и у насељеним местима Кумане и Ново Милошево. Грађани имају могућност да проблеме у вези са заштитом животне средине пријаве путем интернета или телефонским позивом, при чему су за пријем и обраду информација од суграђана задужене управо особе укључене у овај јавни рад. Организују се и акције уклањања отпада и сређивања терена.

Једна од ангажованих на овим пословима је Марија Ковачев, која је на евиденцију незапослених дошла након стечаја фабрике обуће „Победа“, у којој је радила као контролор 26 година.

„Међу особама са инвалидитетом са посебним тешкоћама суочавају се инвалиди рада, који су потпуно невидљиви и чије проблеме многи не препознају“, каже Марија, која је до сада била ангажована на једном јавном раду.

Два радника ангажована су у Центру за социјални рад у Новом Бечеју. Обављају курирске послове (одлазак до суда, катастра, поште, полиције, трезора), послове на инфо-пулту и телефонској централи, а истовремено су и пратиоци за услуге особама са сметњама у развоју. Ибојка Шазивари 16 година је радила као шивач у новобечејском „Клузу“, а 2003. године остала је без посла. Била је укључена у један јавни рад 2012. године. Воли послове из своје струке, а добро јој иде и ангажман у Центру, с обзиром да воли рад са људима.

„Када после 10 година добијете посао, макар и на 6 месеци, то је велика ствар“, истиче Ибојка. Њена колегиница је Десанка Лунгулов, са којом је радила и у „Клузу“. Госпођа Лунгулов је 25 година била шивач, а од 2008. године је на евиденцији незапослених, након стечаја „Клуза“.

Највећи број радника, чак 29, ангажован је на јавном раду Дома за смештај душевно оболелих лица „Свети Василије Острошки Чудотворац“ у Новом Бечеју. Обављају бројне послове који доприносе квалитетнијем функционисању служби дома: рад на телефонској централи, портирска служба, столарски, браварски, молерски, електричарски послови, рад у кројачкој радионици, у фризерском салону, у вешерају, на одржавању дворишта.

У овој установи имају изузетно добра искуства са ангажовањем особа са инвалидитетом и пуни су хвале када је у питању њихов однос према раду, дисциплина, марљивост, а што је потврђено и пријемом два лица са прошлогодишњег јавног рада за ОСИ у радни однос.

Светозар Милићев је други пут укључен у јавни рад у Дому „Василије Острошки“ и ради на одржавању простора око објеката: „Чишћење, косидба, сви послови који се напољу раде, да се нигде не виде трагови запуштености. Ових 6 месеци су ми златни, породица ми је обезбеђена. На прошлом јавном раду оставио сам добар утисак на особље и зато су ме звали опет. Да нисам, вероватно би звали неког другог“.

Исте послове обавља и Драгослав Рајков, који има 32 године стажа, а први пут је укључен у јавни рад. Његове речи сведоче колико људима ангажованим на јавним радовима значи остварени приход: „Нека буде и тако, сваке године да се одржавају јавни радови, да нас биро пошаље да 6 месеци радимо, и биће добро“.

Циљ јавних радова је да се допринесе општем бољитку, а за особе са инвалидитетом је посебно значајно да добију прилику да се запосле, стекну економску независност, укључе у заједницу. С обзиром да се јавни радови за ОСИ од почетка реализују на подручју Новог Бечеја, приметан је значајан утицај ове мере како на смањење дискриминације, тако и на сензибилизацију јавности о потреби радног ангажовања ОСИ.